Kad sam joj rekao da je volim,
upitala me je: „Mene? Ko bre ovo može da voli i zašto bi to iko sebi radio?“
Iskreno, nemam pojma. Isto kao što ne znam kako sam je prepoznao one letnje
noći u kafiću. Isto kao što nemam pojma ko je koga u stvari prvi uhvatio za
ruku. Ona tvrdi da sam ja nju, ja da je ona mene. Ko će to raščivijati. Onaj ko
je začivijao? Njegovi putevi su čudni, nama. Hajde onda da ja pokušam da
raščivijam.
Geneza ljubavi
Poznajemo ljubav. Svi smo je
iskusili. Nema tu ništa nepoznato, teorijski. Praksa je, naravno, mnogo
drugačija pa bazamo po ljubavi kao muve bez glave. Neretko nam noge potonu u
ljubav pa kao u onim horor snovima trčimo a u stvari tapkamo u mestu. Desi se i
da smo 100% ubeđeni da smo zaljubljeni pa se posle nekog vremena ispostavi da
smo bili u pravu, ali ne i što se tiče osobe u koju smo zaljubljeni. Ima ih
koji u ime ljubavi žive zajedno, uzgajaju decu, a ne vole se. Bardovi pevaju o
ljubavi, ali njima je to samo refren kojim zarađuju za hleb. Neko sedi ceo
život u sred najveće ljubavi na svetu i to nikad ne primeti. Na selu se
zaljubljuju preko tarabe. Narcis je zaljubljen u sebe. Žene padaju u najdublje
ponore ljubavi gledajući holivudske glumce. Dvoje se zakunu da će se iz ljubavi
odreći svega (i posle žive nesrećni, misleći da se vole). Neki vole 50% + 50%.
Neki imaju druge matematike. Papazjanija opšta. Bolje da ja tu ne raščivijavam
ništa. Mea culpa i što sam rekao da hoću. Dakle, vratimo se temi.
Kad me je to upitala, logičan
odgovor mi je bio: „A ko može da voli mene? Ko bre ovo može da voli i zašto bi
to iko sebi radio?“ Nisam ga izgovorio. Ona me zna. Zna da sam ćelav, koliko
sam sed i gde više, a gde manje. Zna da imam problem sa depresijom. Zna da su
mi zubi žuti i istrošeni i krivi. Zna da volim leto i mrzim zimu. Zna šta sam
rekao i kad sam otćutao. Zna kakvog sam raspoloženja i pre nego što uđem u
kuću. Zna mi mane. Zna da sam tvrdoglavi (horoskopski) lav.
I ko može da me voli i zašto bi
to sebi radio?
Drugi odgovor, koji isto tako
nisam izgovorio, bio bi: znam te. Znam da si seda. Znam da imaš probleme sa
svojim preispitivanjima. Znam da te nervira razmišljanje o tome šta će neko
pomisliti kad nešto kažeš. Znam da trčiš po zidovima kad si zbunjena. Znam da
si mali anarhista. Znam da te nervira kad pušiš više nego što ti prija. Znam da
si pisala peticije. Znam da si štreber.
Odustajanje od geneze ljubavi
U principu, ne volim one koji
izmisle rupu na saksiji pa posle moraju da izmisle i tacnu da je stave ispod
saksije, da im voda ne iscuri. Volim proste i jasne stvari. Da. Volim tebe i ti
nisi ovo, imaš svoje ime. A to sebi radim jer mi pričinjava neizmerno
zadovoljstvo. Mane? Imamo ih svi (kao i dupe). Tvoje mane su specijalne?
Odlično! Još jedna stvar koja te odvaja od drugih. Ti si nešto bad ass tip? Ok.
Hajde da se rvemo.
Volim te baš zbog toga: što si
mušičava, što se preispituješ, što radiš analizu analizine analize na početku
analize kako da započneš tekst, što trčkaš u WC da se ne upiškiš čim uđeš u
kuću, što se plašiš da ne padneš na ulici i doživiš teške povrede...
Volim te i to je samo to: ljubav.
Ti si takva kakva si, ali si i dalje ti i ja te volim. Volim te tako da ti
šaljem SMS „Volim te“ kada to ne očekuješ. Volim te tako da ti ostavljam
naškrabano srce na običnom listu iz sveske na trpezarijskom stolu. Da ti
donesem cvet. Da blebećem. Da ti nalepim ljubavni stiker na monitor PC-a. Da ti
pošaljem ljubavno pismo. Da te volim i da ne razmišljam o tome. Da ne rastvaram
materiju na sastavne delove. Da ne otvaram TV da vidim gde su ti mali ljudi
koji unutra sviraju i pričaju. Samo da te volim.
Pa ma gde na ovom belom svetu ti bila.
