Dupeglavci

      Komplet borbena oprema. Kafa, cigarete, lap top. Položaj: moj ćoškić. Noge u pravilnom položaju: dignute na stolicu. Pogled: uprt kroz prozor. Vreme: jutro. Atmosferske prilike: hladno i kišno, još nisu nikle visibabe i visidede (podvrsta - penzioneri) po prozorima da nadgledaju šta komšiluk radi. Dakle, osim kapi kiše ne čuje se ništa.

      Gladim bradu koju nisam brijao mesec drugi i razmišljam nešto. Pre neki dan sam bio u jednom društvu gde se pričalo o svemu i svačemu. Kao što i biva kada se okupe ljudi, jelda. Povede se tako i tema veza među ljudima. I sada razmišljam, pa imao bih i ja šta da kažem na tu temu. Dakle...

U početku bi rupa...

      Naišlo je neko vreme kada su brakovi i veze među ljudima, kako bih rekao, nešto čemu se pristupa vrlo lakonski, ovlaš, kao prema obavezi koju imate ali vam nešto i nije previše do toga. Kao posao. Ustanete ujutro, morate na posao, ali vam se baš i ne ide. Baš tako. Onda jedno jutro uzmete slobodan dan, dan od odmora, bolovanje, štaveć i jednostavno ne odete na posao. Baš, baš tako. Upravo na to me podsećaju današnji brakovi i veze.

      Postali smo vrlo egoistično društvo, društvo gledača sopstvenog dupeta i sopstvenih interesa. Mislim, šta drugo i očekivati od društva u kome se diplome (čitaj znanje) kupuju, radno mesto (čitaj egzistencija) dobija na osnovu partijske članske knjižice, kultura svodi na buljenje u TV hipnotički ekran, čitanje svodi na preletanje naslova sa oznakama (SENZACIONALNO) (18+) (VIDEO) (ŠOKANTNO), bolji život nalazi obavezno negde drugde i gde se tuđa trava koja je ukusnija i zelenija pase po bilo koju cenu. Uključujući tu i brakove „za papire“, odbacivanje sopstvenog obrazovanja da bi se radili bedni poslovi, dokazivanje da ste zaslužili da pasete tuđu travu i po cenu gaženja preko leševa (metaforički rečeno, naravno, nekako smo srećni što je to još uvek samo metaforički izraz).

      U tom i takvom društvu, sa nama takvima kakvi jesmo, desilo se da ono drugo, ono što nije deo našeg dupeta i naša dva guza, dakle desilo se da treći i četvrti guz (jer za brak, vezu... ipak treba dvoje, dva dupeta) i nisu toliko bitni. Zapravo jesu bitni onoliko koliko nam to naš moral partijskih radnih mesta, naša inteligencija kupljenih diploma kao i tuđa trava (zelenija i ukusnija) dopuštaju. Ostali smo uskraćeni za neke stare vrednosti jer današnje društvo, odnosno nove generacije koje odgajamo, sa prezirom odbacuju sve što je staro uz razmišljanje da su oni početak sveta, da je vreme počelo da se računa od njihovog rođenja i da je sa njima Zemlja počela da se okreće oko svoje ose. I naravno da oni mogu tako da razmišljaju i po tom razmišljanju kreiraju viđenje a potom i sam svet, društvo, ljude i odnose među njima, jer jednostavno više nema nikoga da ih podseti da je vreme postojalo i pre njih. Oni koji bi trebalo da ih podsete na to trenutno su zabijeni u svoje hipnotičke kutije, jurcaju na svoje bedno plaćene poslove, prave šeme i dilove, sanjaju tuđu travu tamo preko ograde, razvode se.

      Da se razumemo odmah. Nisam tradiconalista u tom smislu da zastupam stav kako je nekada sve bilo bolje. Naravno da nije SVE bilo bolje. Pa i to što je postojalo ranije su stvarali ljudi tako da je i tu bilo mana, nesavršenosti, loših životnih postavki, itd. Samo ukazujem na to da su tada fraze poput „obrazovanje“, „odgovornost“, „moral“, „kultura“ bile reči koje opisuju nešto. Ne prazne fraze kao što su danas. Tradicionalista sam u tom smislu da mi godine i proživljena vremenska distanca dopuštaju da poredim ono nekada sa ovim sada i da o tome pričam.

… bez zakrpe

      U takvom društvu dva dupeta su u najboljem slučaju suprotstavljena, a u najgorem i zavađena. U takvom društvu dupe nema osećaj obaveze prema drugom dupetu. Čak i ako ga hormonski procesi u organizmu prevare pa dupe počne da gaji neka osećanja prema drugom dupetu, to traje samo toliko dok dupe ne shvati da su osećanja koja su mu se desila samo opterećenje ličnom interesu.

      Čim jedno dupe ne uspe da zadovolji nametnuta merila standarda drugom dupetu, drugo dupe ode. Ako jedno dupe izgubi posao i ne može ponovo da se zaposli, drugo dupe ode. Jedno dupe pogreši, tu nema razumevanja, prihvatanja, praštanja. Brže-bolje drugo dupe ode. Dupe ugleda mlađe dupe koje mu imponuje u nametnutim merilima vrednosti, okrene lepo leđa i ostavi drugo dupe na ledini. Dupe nekom igrom slučaja ili pomicanja na političkoj lestvici postane bitno dupe, odmah ostavlja staro drugo dupe. Milion je razloga moguće navesti zašto jedno dupe izvrši rez i razdvoji se od drugog dupeta. Zapravo ne ni razloga već samo izgovora. Jer u površnim vezama između dva dupeta razlog kao i sve ostalo što je reč sa nekim značenjem nema nikakav smisao i tada razlog menja ono što je suštinski prava reč da to opiše: izgovor.

      I kada dupe nađe izgovor onda nastaju rupe. Jedno dupe eventualno popuni rupu trećim dupetom, čisto da radi forme ima dupe pored sebe ili da to treće dupe ostvaruje interese koje bivše dupe nije ostvarivalo. A drugo dupe... drugo dupe ostane u rupi. Ili samo bude rupa. Zavisno od subjektivnog osećaja. U svakom slučaju bude bez zakrpe. I onda počne da traži zakrpu. Drugo dupe. Treće. Četvrto.

      Ali tu se pojavljuje problem. Gde tražiti? Kako tražiti? Nekako se ta veština izgubi. Veština traženja. Predugo nekorišćeno, nevežbano i zapostavljeno to umeće se izgubi. I šta onda raditi?

      No, to je već domen lečenja posledica, a ne uzroka. Mogu i o tome. Možda i hoću u nekom od narednih postova. Ali sada bih se fokusirao na uzrok jer mislim da je to mnogo bitnije.

      Dakle, nemojte biti dupe. Nemojte biti ni guzica. Vi Amerikanci, i ostali sa engleskog govornog područja, ne budite assholes. Veliki deo ljudi jesu i biće guzice. Ali ne moramo biti svi. Razmislite malo o tome, a onda počnite i da radite na tome. Da ne budete guzice već ljudi. Jeste teže ali nekako manje smrdi. A i onako ima više guzica nego ljudi. Kada ste ljuti na vašeg partnera, setite se da ste ga/je vi birali. Kada pogreši, oprostite mu/joj. Kada mu/joj je teško, budite uz njega/nju. Nije lepo umreti sam. Gledajte kroz prste ponekad. Odbite na glupost, ako je potrebno. Pravite se da niste videli. Setite se da izgovorene reči, ili urađena dela, za koju godinu više uopšte neće postojati jer zapravo i postoje samo u našim glavama. Uradite bilo šta što guzice ne rade. Jer ako ste već izabrali nekoga, pa dajte toj vezi šansu. Dajte sve od sebe. Ali ne samo na rečima, već na delu. Jer reči teško nešto sagrade a lakše razruše. Dok su dela potrebna jer na akciju ide reakcija. Kao što sam već rekao, lako je biti guzica, teško je biti čovek. Na kraju krajeva, ako ljudskost ne pomogne, lako ćete se otarasiti dupeta.