10 notes on a Summer day

1.

Početak jula. Došao Ivan iz Dubaija na odmor pa se vraća. Gastarbajter. Kao i obično doneo je odlične cigare da raspalimo žišku hedonizma i u nezaposlenim slojevima društva. Pošto su bile počele ONE vrućine, pitam ja njega: „Ivanče, ljubavno draganče, reci ti deder meni kada su ovakve temperature kod nas, kakve su u Dubajiu“? Ivanče je agilan i kao iz topa odgovori. „Kada je ovakvo vreme, onda je to u Dubaiju proleće“. Ihijao, pa što ja onda živim na ovoj geografskoj širini?

2.

Izležavam se kod Mite. On sa društvom otišao na neki festival i ja iskoristio priliku da prespavam i da se malo švrćkam go po stanu. Volim da sam go. Neka sloboda, šta li je... A jutro mirno i tiho. Čak ni vrućina nije zakucala u mozak kako je lepo jutro. Pirka promajica, ja padam u pesnički mod. I tako nastade pesma „Tiho jutro“.

3.

Lesi je uporan (za pitanje „Koji Lesi?“ videti: http://nekesitnice.blogspot.rs/2016/05/lesi-trci-levo-desno.html ). Međutim u momentima kada točkovi ne nasrću bezobrazno na njegovu teritoriju, on jurca za svojim repom. Gledam ga neko vreme i kontam da mu se neće zavrteti u glavi pa da padne nekako smešno. Jer jurenje repa je poput kidisanje na točkove. Još jedna misterija Univerzuma.

4.

Sveti Ilija, a od Svetog Ilije sunce je sve milije (nepotrebna referenca: http://nekesitnice.blogspot.rs/2016/08/holivudski-blokbaster.html ). Odmah sutradan kiša i hladno vreme. I opet su bili u pravu naši stari, maje, asteci i indijanci. Ali ja se pretvaram da to nije ništa i da će leto potrajati još dve ili tri godine.

5.

Preobraženje. Sada već ubrzanim tempom kiša počinje da pada već popodne. Ja i dalje odbijam da vidim suštinu i odbijam da prestanem da verujem da leto neće potrajati još dve ili tri godine (ili više ako već mora). U svakom slučaju, izvodim zaključak da u buduće ipak neću ići letnje obučen. Od sada će šešir morati da bude na glavi, čarape uredno obuvene i preko njih mokasine. Jer... odbijam da pristanem na prekid leta, ali ipak da se zaštitim od prehlada.

6.

Idem svojim poslom juče i zateknem dve žene u pogolemoj svađi. Vrišti se o nekih 700 dinara, sa svim onim pridevima koje žene upućuju jedne drugima tokom svađa. Poleti i kamenica. Alo, kamenica! Da nije i to neki novi sport na Olimpijskim igrama? Čuo sam da je skejtbording to postao. Ali kamenica! XXI vek? Ubrzao sam korak i preživeo sukob titana sa Olimpa.

7.

Neki su se kupali i ove godine na moru, jezeru, reci, plaži, Moravi, sušari, leđno, prsno... Ja nisam ni ove godine. A i ko mi je kriv. Tu su i reka i plaža i jezero i bazen. Sledeće godine...

8.

Doznao sam i da su se neki trudili više od godinu i po da se manu svojih poroka i da postanu bolji ljudi. Kažu da im je uspelo. Opet, Ahab doznaje, da im je neko rekao da pored sveg tog truđenja nema poverenja u taj trud i da ga najverovatnije nikada neće ponovo ni steći. Tužno rođaci, tužno i teško. Jer, kada vam neko tako nešto kaže, onda nastavljate da živite i dalje, ali sami.

9.

Često sam spominjao u mojim postovima zlatnu ribicu. No, bio sam u krivu misleći da one pamte dve sekunde. Zlatne ribice pamte čak trideset sekundi. Ako su zaljubljene one su zaljubljene svo vreme. Svih trideset sekundi. Ako su tužne, tužne su svo vreme. A kada umiru, one su svesne samo da umiru. I tako im se ceo život svede na umiranje. Svih tih poslednjih trideset sekundi.

10.

Opraštamo se polako od leta, spremaju se zimnice, kupuje se ogrev, ja sam se malo preračunao sa budžetom i ne mogu si priuštiti nove cipele za jesen. Imam sada jedan agresivan napad na dva fronta u cilju zapošljavanja u određenoj kompaniji kojoj nećemo praviti reklamu. Mora se zima pregurati. Kako, videćemo. A vi, budite dobri. Navijajte za leto!