O viđanju, priviđenjima i optičkim iluzijama

Video sam ih! Ne mrtve ljude, niti Elvisa, pa čak ni vanzemaljce. Ali da najpre nešto raskrstimo. Naslovna fotografija nema blage veze sa tekstom. Samo sam je upotrebio da namamim slučajne prolaznike pa da zakačim još jedan pregled bloga. Baš kao što ovi „novinari“ to rade u svojim „novinama“ sa onim „ŠOKANTNO!“, „Video“, „18+“, „Ovo kada vidite svet će se promeniti“, a o čemu je Ahab uredno raportirao u nekom od pređašnjih postova. I tako pregled po pregled i ja ću postati basnoslovno bogat i sve ću pare da upotrebim na neki sebi svojstven način.

Šta su oči čule a uši videle

Video sam par, devojku i momka, kako se ljube u jednom ćošku. Onako sakriveni od celog sveta, a u nekom svom svetu. Svetu nežnih poljubaca, šaputanja, trapavih ruku koje pokušavaju da nađu nešto. Mislio sam da je ta vrsta izumrla. Naravno, čim nešto ne vidimo duže vreme, odmah podrazumevamo da je to prestalo da postoji. Pa tako i ja. Jer i ja sam samo čovek, kao i svi mi.

I pošto sam samo čovek, jelte, odmah su počele da me tresu uspomene. Uspomene na nas dvoje koji smo tako imali svoj ćoškić u kome je bio naš svet. Dobro, naš je ćoškić bio drugačiji. Bolji, naravno, jer sam samo čovek i volim da mislim da je ono što sam radio bilo najbolje. Ali, ovaj put ima malo i istine u toj tvrdnji. Ako nije bio najbolji, ćoškić je barem bio originalan. Ispričaću vam priču o tom ćoškiću pa onda i sami procenite.

Sve je počelo tako što mi je ona prišla na odmoru između časova u trećem razredu srednje škole i rekla: „Ahabe, sviđaš mi se“.  Malo je reći da sam bio zbunjen. Prvo to što je ona meni prišla, drugo što je to tako simpatično rekla, treće jer se i ona meni sviđala. Bila mi je simpatija, kako smo to tada zvali. Sećate se?

Naravno da sam joj odgovorio „I ti se meni sviđaš“. Mislim da smo oboje u tom trenutku bili ukočeni kao letve. Ona jer je skupila hrabrost da mi priđe, ja zato što mi je prišla. A, morate se složiti, i to je potpuno ljudski.

A onda sve po redu

Nije mi to bila prva ljubav. Prva ljubav je naravno bila u osnovnoj školi. Ona dečija. Prava pravcata prva ljubav. Iako nije bila prva ljubav, bilo je mnogo toga prvog u toj ljubavi. Prvi put sam u njenoj sobi video moje ime napisano auto lakom na unutrašnjoj strani vrata. To mi je jako imponovalo i uveravalo me da ćemo živeti zajedno, srećni do kraja života.

Sa njom sam izgubio i nevinost. Naravno i to je bilo prvi put jer se dešava samo jednom u životu. Bili smo malo čudan par. Po svemu. Čudno smo se oblačili, slušali čudnu muziku, čitali čudne knjige, a i živeli smo u nekom našem čudnom svetu. Shodno tome, a i prema potrebi mladih ljudi u tim situacijama, trebalo nam je i čudno mesto koje bi bilo naše. Mesto na kome bi bili sami na svetu.

I našli smo to mesto. U samom centru grada. Iza nekih zgrada. U arhitektonskom upustu tako da smo spoljnom svetu bili okrenuti samo jednom stranom. Kao neka srednjevekovna tvrđava koju treba žestoko braniti. I to je bilo mesto gde smo mi živeli taj srećni, čudni, jedinstveni, bezbrižni i, naravno, najbolji život. Tu smo se ljubili. Tu smo se mazili. Tu smo pričali naše priče. Tu smo pravili svoje zaljubljene dečije planove za život. To je bio naš ćoškić i niko drugi nije znao za njega. Ljubomorno smo ga čuvali kao jedinu dragocenost koju smo imali.

To je tako potrajalo par godina. Završili smo školu, ja počeo da radim, ona počela da radi. Onda se sve to srušilo. Bilo je bolno (najbolnije, naravno) i ružno. Tako tipično ljudski.

Ali

Na svu sreću pa postoji to „ali“. Tako se rečenica može dramatično započeti ovako: ali, došli su novi mladi sa svojim novim ćoškićima, sa svojim ljubavima, sa svojim čudnostima... Tako ljudski da ljudskije ne može biti.

A sada prelazimo na vesti iz ekonomije.

Vozovi, vlakovi i vagoni

Sigurno niste obavešteni pa da ja uzmem muštuluk. Mnogi vagoni u našoj zemlji ne zadovoljavaju propise o bezbednosti u šinskom saobraćaju. A od iduće godine niti jedan jedini vagon više neće zadovoljavati te propise. Naime, radi se o tome da postoji određeni rok nakon koga vagon mora da ide na redovnu reviziju. Pošto znam kada je poslednji remonter šinskih vozila otišao u bankrot i prestao da postoji, lako je sračunati da je iduće godine godina D.

Tako ljudski...