Nekada davno

     Dobro vam jutro, dan, veče, šta god li je već kod vas. Kod mene su ubrzana dešavanja poslednjih dana napravila takvu zbrku da se orijentišem prema satu kako bih znao kada je potrebno ići negde ili uraditi nešto. Ali sami sati nemaju nikakvo značenje. Kao ni dani kada vam je radna nedelja osam dana.

     Sedim u ćoškiću, pijuckam kafu i sok od višanja. Čim je tako, znači neko jutro je. Ako ne ovde i ne meni onda negde, nekome. Veliki je ovaj svet rođaci. Jako velik. Razmišljam se da li da zapalim još jednu cigaretu. Sa ovim ubrzanim vremenom i ubrzanim dešavanjima počeo sam i ubrzano da pušim. Zaklao sam ceo boks više nego obično u proteklom periodu između dve plate.

     I naravno da je palim. Ono razmišljanje hoću li-neću li, je i onako samo predigra za umirivanje moje svesti. Isto kao i one čuvene mantre: to je loše za zdravlje i skupe su cigarete u današnje vreme. Naravno da je palim jer posle srka kafe prija taj reski dim duvana u plućima. Lepi su oblici koje plavičasti dim pravi dok se uzdiže ka plafonu a ja zamišljen gledam u njega.

     Toliko je sve bilo ubrzano u poslednje vreme da osim jurcanja, gubljenja nogu, vremena i živaca, nisam stigao ništa ni da čitam. Jedino sam stizao da proverim na internetu vesti i slične gluposti. Malo mi se i to smučilo rođaci. Dobro, možda malo više. Razmišljam da ugasim internet jer je počeo da mi truje mozak i da ponovo počnem da gledam TV. Da, da. Dotle je došlo.

     Ali da iskoristim ovo doba dana koje je možda jutro da pročitam nešto. Moja poznanica Gordana mi je poslala svoj neobjavljeni roman i nekoliko svojih priča. Pogledajmo jednu koja mi se čini jako interesantnom. Verujem da ćete i vi uživati kao što sam uživao i ja.

Nekada davno

      Nekada davno, u jednoj začaranoj šumi, živele su male vile, čarobnice čija su oslikana krila treperila sa najmanjim daškom vetra i prelivala se u diginim bojama...makar tako kažu bajke. Ali ja ću vam večeras pričati o jednoj drugoj vili i ne, nije ovo bajka, ova priča je stvarna i počela je prošlog petka...

      Čitavu noć pre početka naše priče kiša je plakala pokušavajući da se probije u dečiju sobu, njene kapi su se lomile o staklo i klizile sustižući jedna drugu a troje mališana spavalo je spokojno u svojim krevetima i sanjalo ko zna o čemu jer zna se da deca pamte tek svaki deseti san. Nisu ni slutili da ih trideset para istih, mačeći žutih očiju posmatra sa vrha ormara, zure ne trepćući u nasmejana lica i ćute, ne dišu, sićušni im sivi prstići stiskaju ivice i samo im okice i nosevi vire, nosevi jarko crveni, kao u onoj bajci o Rudolfu. Potrajalo je to pa sigurno par minuta, ta tišina u kojoj su malena stvorenja posmatrala decu a onda kada su se uverila da su u dubokom snu jedan po jedan poskakaše na čupavi tepih i rastrčaše se među igračke.

-Vidiš li je? - prošaputao je jedan glasić tiši od vetra

-Nema među autićima!- odgovorio je drugi.

-Ništa pod krevetima- čulo se od negde a onda se, usred tog žubora izdvojio jedan, posebno tanak glas - Našla sam je, našla sam je, gotovo, moja je!

      Talas radosti obuzeo je sve prisutne, oni se pohvataše za ruke, osmesi im se razliše po tamnim licima i u jedan glas prošaptaše:

-Senčice, gde si? Gde si je pronašla?

- Evo me pored bebe, ššš, tupani, probudićete je. Dođite.

     Hitno su se uzverali u krevetac a tamo, pored malene kovrdžave glavice stajala je Senka i pobedonosno pokazivala plišanog medvedića, mnogo većeg od nje. Na njegovoj levoj šapi, poput rukavice, navučena mala ružičasta čarapa.

-To je ona! - šaputali su u zanosu - sto prva dečija rasparena čarapa! Uspeli smo! Sad samo da je odnesemo gde treba i da joj pošaljemo poruku... Vila će stići sa prvim Sunčevim zracima. Bilo je i vreme, postala je nestrpljiva - govorili su skidajući čarapu s mece.

 

***

Beleška o piscu

Perić Gordana, majka troje dece, rođena 20.11.1985. u Kumanovu, Makedoniji. Odrasla u Đakovici, na Kosovu, završila Valjevsku gimnaziju, studirala psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Piše pesme, eseje, recenzije, kratku priču, haiku i novinske članke. Objavljivala u više zbornika poezije i “Haiku novinama”. Autor neobjavljene zbirke poezije “Kći Vetra”. Jedno vreme bila saradnik informativnog portala naissus.info. Govori engleski i ruski jezik. Trenutno priprema zbirku kratkih priča.