Globalno zahlađenje u mojoj ulici

Nemam pojma da li ste primetili, ali došlo je do onoga na šta su naučnici odavno ukazivali. Najzad se desilo i to globalno zahlađenje uzrokovano time što smo besomučno koristili freone u frižiderima, pisali grafite bojom iz sprej bočica, vozili automobile svaki dan i time što je Merkelova imala šta da prdne o Bregzitu i svemogućoj opasnosti od onog plavokosog moljca Putina. Lesi nije ništa kriv za to zahlađenje mada se u poslednje vreme čudno ponaša. Hajde što laje na točkove automobila, bicikala i motora. Sada je počeo da laje i na čoveka koji je nosio gumu za bicikl na ramenu.

Globalno zahlađenje je nastupilo jutros u 05:32 po lokalnom vremenu i to tačno u mojoj ulici. Ozbiljno je to rođaci, ozbiljno da ozbiljnije biti ne može! Tmurni su se oblaci nadvili nad mojom ulicom i to bukvalno. Ako ne verujete starom Ahabu, provirite kroz moj prozor. Samo oblaci, temperatura za 20 stepeni niža nego juče, ja ne mogu da nađem moju trenerku... Jednom rečju: katastrofa!

Zahlađeni brodovi

A zahladili i brodovi koji plutaju mojom ulicom. Sve im se zaledili trupovi. I one školjke i druga morska stvorenja koja se hvataju na trupu ispod gaza. Sve se zaledilo. Još se napravile i one lule od leda pa vise. Ali nešto su mi previše žute lule. A svi znamo onu narodnu: „Ne jedi žuti sneg!“.

Smrzavanje, odnosno zaleđavanje, su izvršili i kanapi i jedra i paluba. Pa čak i sidro. Koliko mogu da vidim sa moje pozicije voajera kroz prozor, zaleđivanje svojih tela su izvršili i mornari. Ma i kapetan se zaledio. Eno, luša mu visi sa kapetanske lule, sa kapetanske kape i sa kapetanske brade. Kripi tings. Još da ima magle bio bi to ful doživljaj filma „Magla“ od onog režisera Karpentera koji me plaši.

Zaledio im se i onaj čamac privezan za brod. Znate onaj čamac, valjda spasilački. Zaledio se i on i kanap kojim je privezan. Sve mi se čini da će taj krhki zaleđeni kanap da pukne, da se polomi. A ako ostanu bez spasilačkog čamca, to može biti neugodna situacija koja može rezultirati velikim brojem nevinih civilnih žrtava. Da se ponovi potapanje Titanika!

Ne sumnjam da bi ovaj put službe spašavanja bolje reagovale. I vatrogasci, i hitna pomoć, i policija, i Avram Izrael, i JNA, i Ujedinjene Nacije, a i premijer Turske Erdogan. Možda padne i neki avion, helikopter, ali to bi pre bilo zbog vizuelnih efekata nego u korist spašavanja unesrećenih. Šta da se radi, takvo je vreme došlo. Gledali ste film „Titanik“. Jeste li videli koliko je tamo vizuelnih efekata bilo? Svako vreme nosi nešto svoje rođaci.

Zahlađivanje riba

i ostalog uličnog života

Naravno, biće tu i neke drame na kraju. Možda sada Rusi obore turski avion. Možda počne opštenarodni nuklearni rat iz čijih kanadža će nas izvući Amerikanci. Možda nas napadnu oni miroljubivi vanzemljaci od prošle nedelje pa ih amerikanski precednik na 4. juli izbombarduje avionom i to lično (i  taj smo film gledali).

Ali da nam tokom tog spektakla i vizuelnih efekata ne promaknu i sitne ali bitne, najvažnije stvari. Da nam ne promakne globalno zahlađivanje ptica u ulici. Ono „Ćiju, ćiju, tup...“ iliti pesmom rečeno: „Neke ptice nikad ne poleteeeeeeeeeee“. Da nam ne promakne tragično zahlađivanje Lesija u momentu dok laje na karavane koji putuju Putem svile. Nisu samo veliki brodovi, Rusi, Turci, Angela Merkel, američki predsednik i paperjasti Putin bitni. Nije toliko bitan ni Avram Izrael.

Bitan je i Lesi i onaj pijani Ciganin što spava na ulici kada se urolja rakijom. Bitne su i ribe koje tuda plivaju. Ajkule, barakude, sardine, smuđ... Pa onda laste, vrapci, golubovi, radnici gradske čistoće, deca koja plivaju u školu (dobro, sada je raspust, ali ona plivaju li plivaju)... Sva ta morsko-ulična flora i fauna sve to podleže ovom iznenadnom zahlađivanju, a ne možeš je tek tako zanemariti. Sve su to neka bićanca koja imaju neke svoje živote neka dešavanja koja su im bitna. Nije to samo smeće po podu pa da ga pokupiš metlom.

Tek kada obratimo pažnju na te sitne ribe u ovoj ulici plavoj, tek onda ćemo moći da pričamo legitimno o zahlađenim brodovima, Titaniku, zahlađenim splavovima i čamcima. A dotle, nek’ stanu galije carske.

Jer, realno, šta su krenule na takav put bez zimske opreme? Gde su lanci? Gde prva pomoć? Gde trougao? Što se kapetan nije vezao i sve ostale tajne univerzuma. Ne može Avram sve to da iznese sam na svojim plećima pa ma koliko mu bio iritantan glas za neke od nas.