Vanzemljaci, vanzemljanske i zemljanske stvari

Dobro veče lejdis end džentlmens, kao i ostali. Dobro veče i tebi Lesi. Laj na karavane koji prolaze. To ti je posao. A šta vi ostali radite? Divljate putevima omiljene nam otadžbine? Solite supu? Jedete laganu hranu u obliku raznih salata? Vrućina vam je pa se rashlađujete na godišnjim odmorima ili pored jezera i reka? Nemojte samo da pregorite od jakog sunca.

Ja, eto, ne radim ništa od toga. Ali ne iz nekog provizornog razloga. Imam mnogo jači razlog zašto ne divljam putevima, zašto ne solim supu, zašto ne jedem laganu hranu u obliku raznih salata, itd. A nisam ni Lesi da lajem na karavane koji hoće da prolaze. U stvari, nikada ne bi ste ni pogodili šta radim i gde sam trenutno. Ne bi ste pogodili pa moram sam da vam kažem. Došao je vanzemljanski leteći tanjir i mene su oteli!

Vanzemljaci

Da, da, da. Oteli su me vanzemljaci visoke inteligencije i tehnologije koja daleko nadmašuje našu. Da budemo iskreni, nisu me baš oteli. Sam sam se prijavio. Kako? Sasvim slučajno. Slao sam neke CV-e za posao pa sam sasvim slučajno poslao jedan i vanzemljacima. Oni to razmotrili na svojim partijskim kongresima, kao i na centralnom komitetu i doneli jedinstveni zaključak da u potpunosti odgovaram po svim uslovima za njihove uslove.

Onda su lepo došli kao ljudi, dobar dan, dobar dan, vi ste Ahab Moreplovac, da jesam izvolite, mi smo vanzemljaci iz vama još uvek nepoznate galaksije ovde smo povodom vašeg CV-a koji ste poslali, mog CV-a, da vašeg CV-a koji ste nam poslali i mi ga pažljivo razmotrili, da li bi ste bili ljubazni da dođete na razgovor povodom vašeg angažovanja u naš leteći tanjir...

Ajd, rekoh u sebi, opičila ih sunčanica pa nemaju pojma šta lupaju. Ali razgovor za posao je razgovor za posao. Korak ka poslu. Što bi rekli naši stari nezaposleni, mali korak za čovečanstvo ali velika nada za mene. Idem ja sa njima pa ako me odbiju nije mi prvi put.

Krenemo nekijeh desetak koraka kad tamo leteći tanjir lično i personalno! Čudna je ova današnja arhitektura. Veliki uticaj Dalija na nju end aj lajk it (pomislih u sebi). Možete misliti kako sam se zapanjio, zbunio, izgubio, odlepio i sve ostalo kada sam skontao da smo mi ZAISTA u letećem tanjiru. A to sam skontao kada sam pogledao kroz prozor i video da plovimo po otvorenom svemiru. Baš je bilo: aaaaaaaaaaaaaaaaaa, gubim kosu!

Vanzemljanske stvari

Sednemo mi tako za sto, hoćete kafu, neki sok (domaćinski, nema šta), pre nego što počnemo? Malo sam se koprcao prvih deset-dvaes puta jer sam se setio onih groznih priča po visoko cenjenim tabloidima „Treći otkos“ end sličnim gde je bilo strahovičnih vesti o kidnapacijama od strane vanzemljaka i šta sve rade ljudima kad izvrše otimanjciju istih. Čim su upotrebili neku svoju mentalnu mađiju da me u potpunosti onesposobe za koprcanije i bežanije, ja sam se smirio telesno u potpunosti.

Rekoh u sebi, sečite bratijo, ugrađivajte mi implamente u mozgove, zatrudnjujte me, radite šta god hoćete, ja i dalje držim čas! Iako nisam učiteljski fakultet pozavršavao. Kad oni neki stvarno fini i kulturni ljudi. Pardon, vanzemljaci. Niđe kame da me seču, niđe implamenata. Odpustim se ja tu od napetosti, ispričam par viceva u nameri da ih izšarmerišem, ali oni ne kontaju viceve o Bosancima. Niti su pozeleneli od ljubomore što sam tako simpatična i harizmatična ličnost. Zeleni su prirodno. Takve ih majka rodila. Ćuti Ahabe, rekoh ja svojoj ličnosti i ona se ućuta.

Poče tu njihov premijer da mi slaže priču. Nije me iznenadilo to što priča na srpsko-hrvatskom. Na kraju krajeva, šta će mu onolika glava ako ne ume da govori svetski jezik. Uvod mu bejaše kratak. To me je zbunilo, a i dublje ubedilo da su predamnom vanzemljaci. Jer, gde ste čuli naše zemljanske premijere da tako malo seru?

Saberem se, oduzmem i on prelazi na stvar. Meni vilica polako pada li prema podu i pada. Milimetar po milimetar. Metar po metar. Kilometar po kilogram. Kaže premijer njihov da sam ja fenomenomenalnistički odgovoran njihovim prohtevima da me obuče (i obuje) raznim veštinama koje oni poznaju već eonima godina kako bih ja to kasnije kada me vrate na kućni prag preneo ostalima i u praksi sve to sproveo. Kaže baja, biti ćeš u sposobnosti da vaspostaviš mir te blagostanije na vašemu isprdku od planete. Malo mi je tu zasmrdeo na naše političare, ali zeleno ipak ne smrdi tako uverljivo.

Zemljanske stvari

Odaslušam ja njega pomno i rekreativno. Kada je završio svoj elaborat i počeo da me gleda sa sva tridesetčetiri oka, skontam da sam dobio reč i da mogu da izađem za govornicu. Rekoh vaistinupoštovani premijeru, njegova svito i mahnito, lejdis end džentlmens, poštovani Lesi. Mante me se ljudi, pardoniram vanzemljaci. Nisam vam ja za te rabote. Možebiti da vam ja odgovaram svojim nadsuperiornim kvalitetima, ali imam svoje zemljansko pravo dato mi zakonom i ustavima i drugim pozitivnim pravnim aktima, da vam dam otkaz i pre nego što me zaposlite.

Odričem se vaših podsuperiornijih kvaliteta i biram zemljansku šljaku. Ne interesuje me koliko tri tovara dolara će mi biti plata, niti što ću biti prijavljen, niti što je ugovor o zapošljavanju sastavljen u tri primerka i to na neodređeno vreme.

Bavite se vi vašim vanzemljanskim poslovima. A koliko je meni poznato već imate i uposlenike na istim radnim zadatcima po našem isprdku od planete, pa neka se i oni bave vašim vanzemljanskim poslovima. Ja nisam vanzemljak. Ja sam zemljak. I kao takav biram da se umesto vanzemljanskih poslova bavim ovim našim, sitnim, bezvrednim, nebitnim, skarednim, dozlaboga dosadnim, sramnim, smrdljivim i nadasve nikakvim ali zemljanskim poslovima. Hvala na pažnji i orevuar.