Najrođendan na svetu

I zli smeh ludog naučnika još je dugo, dugo odzvanjao kroz tamnu i opasnu šumu. Još se samo začuo njegov urlik: „Možete bežati, ali ja ću vas naći!“ Čiča miča i gotova priča. Da li ti se svidela rodjendanska priča? Ne? Bože, bože, kakva su ova današnja deca. Ne možeš ni sopstvenom blogu da čestitaš prvi rođendan a da se ne ponaša kao neko derište. Vidi ga. Još i ćebence navukao preko nosa i plaši se. Alo, to je samo priča o zlom ludom naučniku! Ne vredi. Sada  pade i u plač. Mnogo sam ga razmazio. Navukao ga na kulturu i lepe stvari. Ali neka. Takav će odrasti u jedan pristojan i kulturan blog.

Rođendan kao takav

Lepi su rođendani. Kao i sva slavlja. Uopšteno, lepo je kada se ljudi okupe zbog nečega i onda nešto proslavljaju, pa su veseli, pa neka muzika, pa se i zapeva, pričaju anegdote, lepe priče... A rođendani su lepši od svih slavlja. Ipak je to nešto mnogo ličnije. Svi se okupe oko tebe. Čestitaju ti. Prisnije je. Ipak je slavljenik u centru pažnje.

Tako je i sa rođendanom bloga. I on je neko biće. I on voli sve što volimo i mi. Zašto i ne bi? A zašto i ne bi bio biće? Nema svest, nema srce, nema krv, nema nogerukeglavunos, ali ima nešto što mi ostali nemamo niti ćemo ikada moći da imamo.

Ja sada pišem ovaj blog. Eto, godina prva. Biće ih još. Naravno. Nisam se latio pisanja da bih prestao. Jel? I tako sam ja pisao, pišem, pisaću, vi ste čitali, čitate, čitaćete. Postovi na blogu su bili i ovakvi i onakvi i biće i u buduće i ovakvi i onakvi.

Ali, jednog dana neće više biti mene. Zakon prirode. Ali će ostati tekstovi. Biće i onih koji ih čitaju. Barem se nadam. I biće novih i novih rođendana bloga. I to je fino. Nešto će ostati iza mene. Jedno bićance u obliku bloga. Čestitajte mu rođendan i tada. Verujem da će mu biti drago.

Dan kada je rođendan je dan

Da, osim što je to specijalan dan za slavljenika, dan je kao takav ipak samo dan. Novi dan kada ponovo pogledam u pismo dobijeno u petak i u kome piše „Želimo da Vam se zahvalimo na interesovanju za kompaniju... i uloženom vremenu i trudu koje ste izdvojili...“, „Ovom prilikom Vas obaveštavamo da nažalost niste prošli proces odabira...“.

Dan kada se ide na pijacu,kupuju kupus i dinje. Dan kada se riba kupus da se za Ahabov rođendan napravi podvarak. Dan kada se vraćaš sa pijace i svučeš to što vučeš i vidiš mašnu od nekog poklona koju je neko bacio, a opet je neko drugi uzeo i vezao za rukohvat pored zgrade. Da to je ta mašna iz naslovne slike.

Dan kada se još ne misli o plaćanju računa, dan koji će biti lep, dan koji će biti loš, dan koji će trajati 24 časa i onda nestati da  bi počeo dan. Dan baš kao i svi ostali dani.

Razvijaću ideju oko otvaranja nekog novog posla. Ko zna, možda i upali. Doći će deca jer je nedelja. Ili možda neće doći jer su mladi i imaju pametnije stvari da rade. Možda ću dremnuti nakon ručka. Možda ću kasnije otići do Mite.

Svejedno, šta god budem radio, rođendanski post će biti na blogu, a vi, čestitajte mu. Ipak je i on neko bićance.