Odiseja u svemiru 2016 (ŠOKANTNO!)(VIDEO!)(18+)

Kafa, lap top, cigarete, pepeljara, upaljač, čaj jer sam sok popio, ok sve je tu za moj jutarnji ritual. Samo, gledam ovih 20 cm za uvlačenje u ćoškić kauča. Opet nisam pomerio sto za onih 5 cm pa da se zavučem bez problema. Mogu i sada to da uradim, ali pundravac! Obiđem ja lepo oko stola pa se sa druge strane komotno uvučem.

Auuuuuu! Neće ovo da može u buduće. Samo uvlačenje je prošlo komotno, ali je iz nekog razloga (ako neko zna zbog čega, neka mi javi) prekrivač kauča krenuo zamnom. Zalepio mi se za guzicu i dovukao  do ovog kraja. Još sam ja to tako simpatično i suptilno povukao da sam povukao i poobarao svu odeću na naslonu, neke hard diskove, kao i dnevni jastuk (dnevni jastuk je jedan moj prijatelj o kome ću vam već pričati).

Dakle, alea jakta est. Ili pomeranje stola za 5 cm, ili nastavak uvlačenja kroz 20 cm sa jasnom opasnošću od udaranja o isti i sa povlačenjem nekogog od kablova koji vise. Biće to teška odluka. Prepuna zapleta, raspleta, razmišljanja o suštini života, spletki, tajnih rodbinskih veza i svega ostalog potrebnog za latinoameričku seriju.

Novi ugovor

Pušim cigaretu, pijuckam samoponuđene mi đakonije i pravim ratni plan za danas. Raspored pokreta trupa, diverzioni napad za skretanje pažnje neprijatelja, putanju glavnog napada, logistiku za snabdevanje i obnovu trupa... Treba otići u nabavku sa 500 dinarijusa (ima se, množe se) + posle platiti prvu ratu za telefon.

Da, prva rata jer sam prošli mesec obnovio ugovor sa mojim dilerom mobilnih komunikacija. Uz moj „paket“ je išao neki skrnavi polutelefon za 1 dinar. Iz pomenutog razloga, kao i zbog uticaja viših sila na razvojni put Bore Krojača, odlučio sam se za isti „paket“ (ma nije od Deda Mraza i prestanite da smarate više) ali sa telefonskim aparatom koji mi je svojim performansama kao i tom lepotom Samsung telefona na koju se ja palim izgledao na telefon koji mi odgovara. Telefon koji će mi uzvraćati ljubav makar i na tajanstvene načine (znate onaj osećaj kada vam se telefon blokira u sred nečeg bitnog pa morate da ga restartujete ali samo tako da izvadite bateriju jer drugačije neće da može).

Naravno, ta ljubav za u džep, nije besplatna. Niti košta 1 dinar. Ali sam procenio da kroz tih 12 rata mogu da ga imam zauvek dok nas smrt, otkazivanje aparata ili prodaja istog, ne rastave.

Novi vrli svet

Jesam ja tako budalasto i na prvu potpisao ugovor sa Šejtanom, ali me moja podsvest koja vuče takve pokrete nikada nije zeznula. Čak su mi se odluke donošene oslanjanjem na podsvest u većem procentu tokom vremena pokazale kao bolje nego one koje sam donosio procenjujući situaciju, stavljajući na kantar pro i kontra, razmišljajući o mojim tripovima, emocijama i razrađujući teoriju o problemu Kopenhagenske interpretacije kvantne mehanike.

Tako me nije ni sada zeznula. Najzad imam u džepu ono što ja podrazumevam pod pametnim telefonom. Ne zarad mode, trenda, vrištanja, dokazivanja, merenja čiji je duži, već zato što može da mi pruži zadovoljstvo uživanja u radu svih aplikacija koje mi trebaju. Potuni pragmatizam. Nikakva podrška potrošačkom društvu (osim toga što me je društvo marifetlucima nateralo da „moram“ da imam pametni telefon).

Moja  pametnica ima viber/vajber, društvene mreže, e-mail, par desetina gigabajta prostora na memorijskoj kartici, podsetnik, budilnik, kalkulator i sve ostalo, jer, pošto je moj omiljeni telefon (krstiću ga ovih dana, traži se kum), on je najbolji na svetu. E, da. Ima i internet svuda kuda se krećem (mada je to zasluga dilera mobilnih komunikacija, ne tehničkih mogućnosti samog telefona).

Ništa novo na zapadu,

a ni pod neonom

Tako sada ja, pragmatično, svuda gde se nalazim dobijam e-mailove,  informacije o poslovima koji se nude (imam i par verzija CV-a pa mogu odmah da pokušam da me odbiju jer sam prekvalifikovan, prestar ili bezobrazložno tek onako), notifikacije sa društvenih mreža da bih bio socijalizovano društveno biće i tako to.

Ali! Ono što je meni jako, mnogo, omg, definitivno i dokazano najboljija stvar u celoj priči je muzički plejer koji mi reprodukuje sve ono što ja želim. To mi je neki trip još od doba vokmena. Da svuda uz sebe imam moju muziku koja mi trešti u uši i jednim čulom me odseca od okoline. Nije bitno šta se vrti. Vivaldi, Ministry, Pink Floyd, Vagner, Sonic Youth. I onako sam ja sam sve to odabrao.

Naročito je sve to zanimljivo noću, oko ponoći, radnim danom. Zabodem slušalice u uši, pritisnem plej, pojačam ton i krenem na plovidbu kroz grad. Plovim ulicama pod jasnim sazvežđem neona i ulične rasvete. Ta svetla me poput zvezda nepogrešivo vode ulicama koje me već decenijama same vuku. Idem, razgledam prazne ulice, oglase polepljene gde je god moguće oglas zalepiti, zavirujem kroz prozore prizemnih kuća, izbegavam nadolazeće siluete ljudi zgrčenih od zime...

Ako telefon zazvoni, na dugmence isključim muziku i primim poziv. Čim ga završim, muzika nastavlja. Ako dođe poruka, stanem u stranu, pročitam, odgovorim ako je potrebno, a muzika svira, svira...

Deus eks makina

Tada mi pade na pamet ideja. Imam pametnicu, imam internet, imam društvene mreže, nemam posao, imam sudski postupak koji se vodi protiv mene, pa to je dovoljna količina uzbudljivih faktora da napravimo još jednu predstavu ovog klovna tužnog lika, Vašeg Ahaba.

Svečano objavljujem ovde, svim ljudima dobre volje širom sveta, da ću 10. i 11. marta, sa početkom u 09 časova, početi direktan prenos ročišta „Ahab na sudu“ na tviteru. Sve to možete pratiti na kanalu: https://twitter.com/AhabMoreplovac .

Zaključak kuću gradi

Još jedna stvar. Ako ste zaboravili koji je danas datum, dan i to, obavestite se na: http://nekesitnice.blogspot.rs/2015/11/velentinova-st-noc-vs.html .