Digitalna baba Rada

Uobičajeno jutro uobičajeno provodim. Cigarete, kafa i sok od pomorandže ovo jutro. Ma srpski neki sok od pomorandže, četiri pomorandže, neki šećer, voda i smutljaviš sve to u više litara. Meni se sviđa. A i menja mi čaj. Potreba  za menjanje čaja je nastala od nedostatka istog. Nedostatak čaja je uzročno-posledično vezan sa mojim finansijskim stanjem i... dosta više sa tim dijalektičkim materijalizmom.

Mantram po portalima i stranicama dnevnih novina. Prikupljam informacije što bi se reklo. Dim cigarete i jedno „OVO MORATE VIDETI! (18+) Majka osmoro uzela kuhinjski nož i ono što je usledilo... (VIDEO)“. Srk kafe, jedno „Da li je ekonomska problematika afričkih zemalja izazvana imperijalizmom ili nezalaganjem lokalnih vlasti“. Svega po malo. I kafe i soka i cigareta i presmešnih portala i korisnih tekstova i svega po malo (kao što sam već rekao).

Samo se nešto ne okrećem u levo da pogledam nebo kroz prozor. Kada ste locirani na ovoj spratnoj visini blaženo okruženje drugih zgrada vam ovakvim danima daje mogućnost samo da pogledate parčence sivila i kiše. A meni baš nije da gledam u sivilo.

Blaženo okruženje

To blaženo okruženje drugih zgrada nekada može nečemu i da posluži, osim što služi tome da ne vidiš ništa drugo. Jednom sam video devojku na terasi zgrade preko puta. Fotografisala se mobilnim. Možda za društvene mreže ili šta već. Njena stvar. Takođe sam jednom video na jednom od tri prozora koja mogu da vidim na toj zgradi, da neko namešta zavesu nakon gledanja kroz prozor.  Oni odatle mogu nešto i da vide. Tu je ona trava pored staze i staro drvo.

Sve je to sa zgrade tamo desno, iza baba Radine zgrade. Odnosno, zgrade u kojoj živi baba Rada. E, a na toj zgradi gde živi baba Rada, na oba prozora koja vidim sa moje spratne visine, redovno viđam baba Radu. Neki put na oba prozora u isto vreme.

Baba Rada vam je ona vrsta babe koja dežura na svim mogućim i potencijalnim sačekušama za vizuelno i zvučno prikupljanje informacija. Ona, takođe, u tajnom savezu sa ostalim baba Radama u ulici razmenjuje  informacije o kretanju svih lica. Kako poznatih, tako i nepoznatih. Nepresušan je izvor svih tračeva (informacija) i uopšteno zna apsolutno sve!

Ona nije niti oko Sauronovo niti masonsko oko svevideće jednostavno zato što je ona baba Rada. Baba Rade su poseban entitet koji se razvija među nama i u našoj dimenziji. Civilizacija zna za njihovo postojanje ali neko namerno skriva sve informacije o njima. Izgleda da je procenjeno da čovečanstvo ne bi trebalo da zna za njihovo postojanje. Tako su baba Rade van dometa svih radara i očiju, ali smo mi svi u njihovim očima.

Praistorija baba Rada

i njihov dalji razvoj

Malo je poznato da su kibic fensteri (prozori popularni po Vojvodini početkom XX veka, oni malo izbačeni od fasade) i napravljeni da bi baba Rade imale osmatračnicu. Nisu tu nikakve snaše gledale nekakve lole koji su se šepurili selom. Ili možda jeste jedna ili dve njih čisto radi kamuflaže koju zahteva tajni red baba Rada.

Dovoljno je sasvim malo zagrebati po istorijskim spisima i odmah ćete naći primere nepostojanja tragova o samim baba Radama, što dodatno govori o tome da je potpuno moguće da su baba Rade na ovoj planeti duže od nas i da su ranije posmatrale kretanje i komunikaciju donosaurusa. A pre toga još i kretanje tek formiranih tektonskih ploča. Ali ako probate naći validne informacije o tome, naravno da ćete naići na zid ćutanja.

Njihov spektar sakrivanja tragova postojanja obavezno podrazumeva i menjanje imena svog entiteta. Tako su se tek nedavno promenile ime u baba Rade. Do sada su koristili opštepriznato ime radio Mileva. Radio Mileve su, međutim bile predviđene za rad u analognim uslovima osmatranja i komuniciranja. Morale su da se oslone na svoj vid, pojačan dvogledima sovjetske proizvodnje, a informacije su prenošene od usta do uveta i isključivo uživo ili običnim, fiksnim telefonima.

Zbog po njih povoljnog razvoja informativnog sektora i digitalizacije komunikacija, radio Mileve su promenile ime u baba Rade. Umesto kibic fenstera glavna osmatračnica im je postao kanal na TV-u na kome je kamera za nadzor glavnog ulaza u zgradu ili dvorište. Naravno, ni stare, dobroisprobane i dobrodokazane, metode osmatranja i razmene informacija nisu odbačene. Ali taj kanal, kao i mobilna telefonija uveliko su im olakšale rad, kao što su i povećale osmatranu površinu po glavi baba Rade. Dok smo mislili da sebi olakšavamo komunikaciju sa drugima, kao i primanje informacija, mi smo činili baš ono što baba Radama i treba da bi bile korak ispred svih. Mislite li da je to slučajno? Ne, ne, ne. To je takođe jedan od zlih planova baba Rada o kojima nema nikakvih dokaza da postoje.

Da li je Džordž Orvel bio u pravu

i ko je pravi Veliki Brat?

Kao što sam već spomenuo, ja sam imao direktan kontakt (vizuelni) sa baba Radom. Kada sam to neobično viđenje prijavio ukućanima dobio sam povratnu informaciju da nisam halucinirao te da je moj očni sukob sa baba Radom bio stvaran. Naravno da mi nije bilo svejedno i da sam bio uplašen. Ko normalan ne bi tako reagovao na tu vrstu saznanja?

Naime i ostali ukućani su zapravo videli baba Radu! Shvatili smo da ona ima u posedu informacije o našem brojnom stanju, detaljno poznavanje naših života do sada, kao i sve informacije o našoj budućnosti. Diskretno se baba Rada do pola izbacivala kroz prozor da vidi da li se na našoj terasi hladi prebranac ili podvarak. Detaljno i u pola noći je znala probuđena iz najdubljeg sna da podnese izveštaj o broju i boji donjeg veša koji neko od nas poseduje.

Tako sam se susreo sa surovom realnošću da je pomenuti drug Orvel u svojoj čuvenoj knjizi „1984“ zapravo pisao o baba Radama i da je cela fabula romana zapravo tu da prikrije iznošenje informacija o postojanju tih entiteta. Baba Rada je Veliki Brat!

Ni to nije bilo sve kada sam se doselio u moj ćoškić. Vrhunac je bio taj susret sa baba Radom kada je ona bila na oba prozora svoje zgrade. Koliko sam ja bio zbunjen njenom pojavom tako je i ona prirodno žudela za time da prikupi informaciju „ko je sada taj ćelavi koji se viđa u ćoškiću“. Suočen sa neizbežnim, tokom svlačenja i priprema za spavanje svukao sam sve sa sebe, rasklonio zavesu i predstavio se baba Radi u punom svetlu, sa obe strane.

Za divno čudo, preživeo sam taj bliski susret a baba Radu više ne viđam na položaju. Plašim se da to nema neke veze sa onim treskom i porazbijanim flašama i čašama koji sam čuo u trenutku dok sam se okretao da se baba Radi predstavim i od napred.