Zika ili Žika?

I, idemo polako. Sve je tu. Ceo komplet sa čajem. Palim cigaretu, otpuhujem prva dva-tri dima dok mi ne dođe onaj idealni trenutak da ukus duvana sperem gutljajem kafe. Onda opet dim pa čaj sa svojim mirisom i ukusom. Ko je rekao da život sastavljen od niza lepih momenata bio je u pravu i da mu se dodeli neka medalja, ime ulici, trg, nešto. Nećemo Nobelovu nagradu jer su istu toliko iskaljali da njenu vrednost ne priznajem (osim onu što su dobili Andrić i Markes).

Da je neko staro vreme, sada bih listao „Politiku“ ili „Borbu“. Ko je propustio taj deo bliže istorije teško mu je objasniti o čemu pričam, ali hajde makar da pokušam delić toga da vam prenesem.

Jedan pokušao...

Zamislite novine. Onako papirne, štampane, crno-bele slike aktuelnih događaja, miris štamparije, papira, kao i ove današnje, pokušao bi neko da objasni. E, ne zamišljajte to. To je bilo, sada je istorija. Neki smo emotivno vezani za taj period, ali smatram da je čitanje novina na internetu jeftinije, dostupnije, trenutni najbolji oblik novinskog izdavaštava. Pa pobogu, XXI vek je.

Dakle, novine. Otvarate svoj lap top, palite računar ili otvarate stranicu na svom telefonu, da pročitate novine, naravno. I tu vas, na stranici omiljenih novina kojima se taj dan vraćate (molimo foto senzibilne čitaoce da ostanu da sede, dok ostale zamoljavamo da ne padaju sa stolice, a za sva dalja uputstva obratitesesvomlekaruilifarmaceutu) čekaju vesti sa sve četiri strane sveta. Vesti iz kulture, umetnosti, naučnih dostignuća, izveštaji dopisnika iz ratom zaraćenih područja, kolumne raznih tematika koje pišu najveći naši stručnjaci za tu oblast.

Zamislite da nema onog: SENZACIONALNO, KADA OVO VIDITE VIŠE NIKADA... , NEZAPAMĆEN ZLOČIN, STANIJI ISPALE SISE ONO ŠTO JE USLEDILO... Znam, znam, teško, ali probajte da zamislite. Vizualizujte tu sliku makar na silu.

Zamislite da čitate kolumnu o modi koju piše neko ko joj je posvetio ceo život i ima znanja o istoj više nego 98% stanovništva.

Zamislite da čitate o politici i tu naiđete na nekoga ko se suprotstavlja nekom trenutnom političkom događaju, odluci, delanju, a da uz to taksativno i obrazloženo iznosi argumente protiv, ali i nudi rešenja koja su pri tome takođe primenjiva i argumentovana.

Ukratko, zamislite novine koje pišu doktori nauka, školovani novinari, a urednici su em školovani, em ceo život 24/7 u izdavanju novina. Molim? I sada imaju doktorate a novinari su školovani? Jel? Ali tada se diplome nisu radile računarima pa da svako odštampa sebi par komada za svaku priliku. Moralo se ići na fakultet, guliti dupe o stolicu, beton, u prevozu, jer na ispitu vas pitaju stvarna pitanja i daju stvarne ocene koje utiče na to da li ćete ili nećete dobiti tu diplomu koja nije odrađena u kućnoj radinosti zahvaljući Ofisu ili Fotošopu.

A sada otvorite uši i načuljite oči

Novine samo prate trendove društva, kao i sve ostalo oko nas. Tako je nekada trend bio zaraditi novac od toga. Onda se vlasnik trudio da okupi što pismeniju i obrazovaniju ekipu koja će svojim radom poklopiti konkurenciju i povećati tiraž. Potom je trend bio da ljudi koji imaju potrebu za tim vrše samopromociju (S. Berluskoni kao primer – prim. slučajni prolaznik). I on se trudio da pokupi najjaču ekipu koja bi ga sa desnog mesta pored Boga stavila na sam Božiji presto.

Bilo je i eksperimentalnih pokušaja da se novinarstvo stavi u službu paljenja masa i primanje istih na krvoločne, varvarske instikte. Ali iako je eksperiment bio potpuni uspeh (iz keca u kec rođaci) navodno je odbačen jer su ga koristili g. Gebels u svojoj divno kreiranoj uniformi marke Hugo Bos i cela ta nacistička klika oko njega, pod blagoslovom nesuđenog soboslikara g. Hitlera.

Ključna reč ovde nije MACA DISKRECIJA VODILA LJUBAV SA SRPSKIM I HRVATSKIM POLITIČARIMA, već ono sitno „navodno odbačen“. Nisam zastupnik teorija zavere. Verujem da se sve dešava sa razlogom i da samo ljudi uobličuju kako će to dešavanje ili razlog izgledati. Zbog toga vam neću ispričati teoriju zavere za laku noć već ću vam nabacati neke od prikupljenih argumenata koji potkrepljuju moje tvrdnje da vi koji niste doživeli novine već sada znate za „novine“, uživate zapravo u nastavku, razradi, masovnoj proizvodnji, masovnoj potrošnji i konzumaciji uspele nacističke pošalice oko korišćenja medija u svrhu manipulacije.

KRISTIJAN DELI AUTOGRAME

DECI U CENTRU BEOGRADA

Da vidimo malo unazad od čega smo sve pomrli u najgorim mukama (i to svi, cela civilizacija, a u nekim slučajevima i planeta) u nedavnoj istoriji. Izvori su, naravno, novine, portali, društvene mreže i ini prenosioci JEBEŠ MI MATER PISALO U NOVINAMA sigurnih i proverenih(?$!) informacija.

Dakle lista katastrofa, ratova, kuga i ostalih pošasti koja nas je pomorila a da mi toga nismo ni svesni izgleda ovako:

2000. godina: takozvana Y2K „greška“ na računarima zbog pojave dve nule prilikom prikazivanja godine je pobila milione ljudi i čovečanstvo bacilo na još niži stadijum nego na kome je bilo pre računara. Svi  sistemi kojima upravljaju računari su u ponoć 31.12.1999 otkazali jer je datum sa godinom 00 bio pre datuma sa godinom 99. Sve se pobrkalo pa su popadali svi avioni koji su leteli, otkazali svi sateliti, sudarili se svi vozovi, autoputevi su kilometri sprženog i izmrvljenog metala. Privreda je potpuno stala, ekonomija takođe, banke i berze propali. Urušila se zapadna civilizacija.

2001. godina: sve nas je pobio Antraks koji je neko slao poštom (u kovertama i paketima) nekim facama tamo po Amerikama. Nadam se da su otkrili ko je to napravio jer ovako mrtav za to sam životno zainteresovan.

2002. godina: virus groznice Zapadnog Nila nas je pobio. Izginuli smo treću godinu za redom a da ni ne primetimo. Baš smo slepci.

2003. godina: pobio nas Sadam Husein svojim oružjem za masovno uništenje. Doduše, nisam siguran da nas je pobio jer su Ameri i Englezi na vreme upali u Irak, ubili Sadama, rasturili zemlju, uzeli naftu i otišli jer nisu našli dokaze o postojanju pomenutog (čuj mene podmetnutog) oružja. Ipak ostavljam mogućnost da smo izginuli jer to nismo primetili ni ranije.

2004. godine: smo izginuli od SARS-a. Kasnije osnovan i bend istog naziva.

2005. godine: dok smo slušali SARS (bend, virus nas je pobio) pomrli smo od virusa ptičijeg gripa.

2006. godine: taman kada su širitelji vesti po svetu završili prebrajanje mrtvih od ptičijeg gripa, pobila nas je bakterija Ešerihija Koli. Šteta. Msm što baš ona? Moglo je nešto dostojanstvenije nego bakterija iz urinarnog trakta.

2007. godine: sve su nas pobile vakcine. Dr. Mengele najzad našao konačno rešenje.

2008. godine: smo izginuli zbog svetske ekonomske krize i propasti nekih privatnih banaka, investicionih trastova (takođe privatnih), privatnih osiguravajućih kuća. Dostojanstvenije nego od E. Koli.

2009. godine: da čujemo deco, ko zna od čega smo tada poginuli? Bravo Milice, sedi pet. Svi smo izginuli od svinjskog gripa.

2010. godine: izginusmo na pravdi Boga kada je roknula ona naftna platforma Britiš Petrola u Meksičkom zalivu pa se izlile trijardemilijardihiljamamilionadolaralitarapiva. To je bila smrt kad se sada setim. Dostojanstveno, od zagađenja.

2011. godine: nismo globalno izginuli jer je te godine bio red na Amerikance. Oni su neslavno obrisani sa mape sveta zbog predloga o zdravstvenom osigurnju koji je progurao prvi crni precednik.

2012. godine: e sad, ovde nisam siguran da li smo izginuli kompletno, da li smo izginuli kompletno sa dodatkom uništenja planete (sa varijacijom svemir ili celokupno vreme), ili smo se samo restartovali jer to Majansko proročanstvo nije bilo baš najrazumljivije na kraju. Te Maje su negovale taj mistični realizam u pripovedanju koji je kasnije uticao na većinu pisaca Južne Amerike. I pored tih muka i problema, nastavili smo dalje nakon smaka sveta.

2013. godine: nas je pobio nuklearni rat koji su pokrenuli „oni ludaci iz Severne Koreje“. Tu nemam sumnje. Sigurno smo izginuli. Bubašvabe nisu. One su otporne na radijaciju.

2014. godine: da bi smo se malo povratili od tih katastrofičnih izginuća prethodnih godina, izginuli smo od virusa ponovo. Ovaj put Ebola.

2015. godine: sve do poslednjeg a potom i sam izvršio samoubistvo, pobio nas je ISIS, ISIL, IGIL, kako se već zove. Ne, nije virus. Da, liči, ali nije!

Ove godine ćemo pomreti od egzotičnog virusa Zika. To mi je ok. Ne sećam se da je iko ikada spomenuo taj virus kao postojeći i to je posebna draž. Zika. Mistično, gotski, ma milo ti da umreš. Bar nije bakterija koju ispišaš.

Tu neki nebitni zaključak

Hajmo sada svi lepo u razmišljanje. Da li čitamo novine ili „novine“?