Divnoća

(Večeras Ahab ima posebnu gošću. Ona je zaista učestvovala u kreiranju ovog posta i njeni komentari su preneti u sam post. Čak je i kraj bio njena ideja. Lejdis end džentlmens, Vera Radosavljević i Ahab Moreplovac prezents!)

Oho, zvono na vratima. Sigurno je Verica. Mislim, nema ko drugi da bude. Dogovorili smo se da danas pijemo kafu zajedno.

Izvoli Verice, daj da ti pridržim kaput. Zima je jelda? Izvoli, sedi, možeš tu. Kakvu kafu piješ? Samo da znaš, imam samo običnu, nemam ni Nes ni one 3 u 1... „Običnu... slađu sa mlekom. Kada budem dolazila sledreći put, samo ledenu.“ Važi, važi. Nisam se pripremio za dobrog domaćina. Hoćeš li možda čaj da stavim pa posle kafe da ga pijemo? „Može.“ OK. Jedan zeleni sa mlekom i kašikom meda.

Evo, izvoli, kafa, pepeljara, meni kafa, čaj je isto gotov, hladi se. Nego, reci mi, pošto znam da pratiš vesti, šta pomisliš kada čuješ da su Rusi uradili ovo u Siriji, ISIS uradio ono, bomba ovde, bomba onde, onda analitičare koji predviđaju Treći svetski rat?

„Pokušavam da se distanciram od loših vesti, nije prijatno, ali nikada ne znam da li su vesti tačno plasirane, i šta je ispod površine. To što mi saznamo, to je vrh ledenog brega, u svakom slučaju prisetim se nas i vesti o nama 1999.“

Ispod površine

Ha, ne podpadaš pod uticaje medija. To mi se sviđa. Čak ih i kritički posmatraš! Vrlo retko u današnje vreme. Mnogo mi se sviđa to. Ozbiljno. Mogao bih i da potpišem ove tvoje reči. Ipak, ja se zagledam malo dublje u svaku vest. Onaj prokleti dijalektički materijalizam što ga stalno pominjem. A ispod površine se stvarno krije mnogo. Kao ledeni breg. Vidiš koliko beše od njega? Samo jednu trećinu koja viri, tako beše?

Vidiš, još devedesetih sam sa nekim vrlo ozbiljnim i obrazovanim ljudima vodio dugotrajne diskusije iz kojih se izveo zaključak: Treći svetski rat već traje. Naime, bilo je jasno da niko nikoga neće prvi atomskom bombom, kauboji su ipak nešto naučili iz otvorenih sukoba u Koreji i Vijetnamu, pa su potpuno promenili strategiju ratovanja od otvorenog ratovanja do „ratova niskog intenziteta“. Svuda su se uvaljivali kao ono ludo dete što ga ni majka ne voli. I toliko su se primili na to da su utripovali da su gazde celog sveta ili tako nešto.

Poslednje tako veliko naduvavanje su imali ono sa Ukrajinom. Napujdali sirotinju da se tuče međusobno, ali tako da onaj deo sirotinje koji njima odgovara zasigurno pobedi. Njihov stari trik na koji više ni deca ne padaju, ali odrasli se prime. E, tu se zeznuli i to jače. Tu su baš ono jako stali Putinu na kurje oko. A onaj mali je mnogo namazan. Ne kažu džaba da otrov drži u malim flašicama. I kako su ga nagazili on su uskopisti onako i tako sve krene.

A šta krene, pa krene to da Putin počeo da vadi svoje igračke koje do sada nikome nije pokazivao. Zahvati lepo ceo Krim, napravili od delova Ukrajine tampon zonu prema svojoj granici, a juče, baš čitam, još hoće da tuže Ukrajinu za neku kintu koju im duguju za gas i još da će zavrnuti gas ako ne plate. Posle toga je retorički zalepio par šamara po svetu, a najviše onom Obami jadnom. Dal ga gađa zato što je samo kao neki budža u Amerikama, dal nešto iz školskih dana, al malo-malo on opali Obamu. Ma da, lupi mu onako zaušku.

Mnogo gadna zauška je bila ovo što se uortačio sa Iranom, Irakom, Kinom i Sirijom pa se dokopao i Bliskog istoka. Auuuuuuuu, ala je to zvečalo. Mnogo je zazvečalo, naročito jer mu je tako raspametio celu kuhinju u kojoj se krčkalo ono što su razni narodi trebali da progutaju. Rođaci, mnogo im je poremetio sve sisteme. I to se lepo vidi trenutno. Kauboji ne mogu ništa da urade. Sve im svećice pogorele. Dok se oni sada prespoje ovi ludaci će da piju votku sa šeicima iz Saudijske Arabije. I ma koliko paradoksalno zvučalo, ratom je zaustavljen Treći svetski rat! I neće ga biti mada ga novinari prizivaju jer... tiraž.

Najverovatnije će nastupiti neki novi svetski hladni rat o kome sam pisao već (http://nekesitnice.blogspot.rs/2015/11/mlaki-rat-prikriveni-ucesnik.html ). Svejedno je šta će se desiti. Jer pred nama se odigrava nešto veliko. Nešto ogromno. Nešto što je apsolutna

Divnoća

Mislim, divnoća je što se dešava sada, dok smo mi savremenici toga. A divnoća je i zato što mora iznedriti nešto novo. Po definiciji je novo potpuno drugačije od starog. I to je divno. Jer starog smo se nagledali. Gledamo ga decenijama i vrlo ga dobro poznajemo i uopšte nam se ne sviđa. Dva Svetska rata. Padovi berza, konstantni ratovi da bi vojna industrija radila. Krvavi dijamanti. Ratovi zbog kontrole nad drogom. Trgovina ljudima. Trgovina organima. Krojenje demokratije. Još više radi. Nije dovoljno raditi dva posla. Svi penzijski fondovi već potrošeni. Ni jedan dan u XX veku bez rata negde na planeti. Potpuna dekadencija potrošačkog tržišta. Podela na one više i manje važne. Da ne nabrajam. Znate i sami.

Svet je nekada imao neki koncept, neki plan rada. Sada se to tako razularilo da se raspao ceo koncept. Kako god da okreneš, uvek je bilo gore i gore. Zapadna civilizacija je (kako to pesnik divno reče) dotakla dno života. Kralj je mrtav, živeo kralj. I kao što se smenjuju godišnja doba, ili ledena doba (pisao Ahab ovde: http://nekesitnice.blogspot.rs/2015_12_01_archive.html ), sa novim kraljem će se izmeniti to staro društvo bez koncepta. Nemojte me shvatiti bukvalno. Ne mislim da će veseli Putin ili neki drugi baćuška biti novi kralj. Otkud ja znam koga će krunisati. Možda nekog Kineza jer ih ima mnogo. Možda će da bude republika. Desiće se, dešava se, nešto divno dobri moji ljudi!

Kažem vam, nemam pojma šta će se desiti. Rodiće se iz pepela, to je sigurno. Kao Feniks. I biće nešto novo. Ovaj XXI vek kao da je odlučio da se osveti pređašnjim vekovima. Neka je. Bilo je i neko vreme. Setimo se ponovo istorije. Sva carstva su tako nekada dolazila do nekog svog vrha i onda padala na nos i više ih nije bilo. Menjalo ih je nešto novo. Barem za sitnicu, ali bolje.

I nemojte mi posle ono: „Ahab je rekao to je sada“, ovo-ono. Nije Ahab rekao ništa o tajmingu. Dinosaurusi jesu izumrli, ali nisu izumrli od jednom. Možda se i ovaj dinosaurus uzjoguni (a hoće) pa se to odapinjanje njegovih papaka produži decenijama. Ko zna. Ali, bitno je da se dešava nešto. Nešto novo. I mi smo svedoci toga. Meni je to uzbudljivo. Kao da gledam direktni prenos iskrcavanja Kolumba na tlo Amerike.

Verica

Verice. Šta ti misliš o tome? Ijuuuu, Verica zaspala. Zar sam tako dosadan bio? Opsežan? Izabrao temu koju žene ne vole? Verice, Verice... Hajde polako. Zadremala si. Uzmi čaj, prijaće ti. Hoćeš još jednu kafu?