Homo Politicus

Uvaljen u ćoše ponovo pijem kafu. Onaj pokušaj virusa da me napadne se zavšio na tome da sam samo bio njanjav jedan dan i želeo samo da se uvučem negde na toplo, da me svi mazeipaze, ali u isto vreme nikako da me žale jer mi više prija kada mi se dive. Što da se lažemo.

Dakle, barel kafe je tu, cigareta, pepeljari još nije pronađeno idealno mesto ali su svi moji pokušaji slučajnog samospaljivanja opuškom od cigarete prošli neuspešno (ako ne računamo prekrivač na kauču, jednu majcu i još par tekstilnih predmeta sa rupom od opuška) tako da više ne brinem o tome, a tu je i laptop.

De da vidimo šta se tu dešava. Ok. Hrvati imaju neki hejt na svoje političare. Bili izbori pa valjda oni desni pobedili. Štaliveć. Srbi imaju neki hejt na naše političare. Neki državni udar, poligrafi, telegrafi. Kobigaznao. Stiven Sigal dolazi da obučava naše pandure kako da tepaju narod i po nekog kriminalca. Ne. Što bi mi to bilo smešno? Pa jel’ Bler bio savetnik Premijera ili nije? Pa zar nisu zvali Štros Kana da ga konvertuju u pravoslavizam i da nam stručno pomogne oko jebemligačega? Ovo je bre Diznilend. Jedino me jako zanima kada će pozvati Šona Konerija da pomogne oko obrazovanja. Ili kada će pozvati Metallicu da bude Ministar kulture. Mislite da je nemoguće? Ma idite molim vas...

O naslovu

Termin Homo Politicus u političkom smislu skovao je još Platon (to je jedan jako kul lik iz Grčke) i on označava da je čovek suštinski politička životinja. Bravo Platone Srbine! Ni ja ovo ne bih bolje definisao. Dođi da te izljubim pravoslavno sva tri puta. Em stvarno zvuči kao definicija, em Platon stoji iza toga pa možeš da se kurčiš u društvu kada to citiraš pa ispadneš najpametniji, em je smešno, a možeš i da budeš kul lik pa da izvlačiš u nekim obrazovanim sredinama suštinu te definicije. Platon do Tokija!

Mada izbegavam politiku koliko je god to moguće, nekada je morao doći i taj dan da i o njoj prozborim. Ne verujem ni da će ovo biti poslednji put. Zašto? Pa vidite, jednostavno je to. Ako smo Homo Politicus, a jesmo, onda ima tako i da se ponašamo. Simple az det. Pa da počnemo.

Početak

Sve počinje od jedne druge kul ličnosti i dela. To je onaj mršavi Džordž Orvel i njegova knjiga „Životinjska farma“ koju ste svi čitali, a ako niste, niste Srbi, ni pravoslavci i ima da zaginete u paklu. Koliko ja to pravo i autoritet imam pa da pričam o politici? Pa, vidite, ako konsultujemo pomenuto delo, pomenutog pisca, ja sam jedno vreme bio borbena ovca, da ne kažem ovan, koji se jako tukao sa svinjama da dođe na njihovo mesto. Onda sam malo bio svinja i to mi je toliko uništilo život da sam rešio da totalno batalim te gluposti. Sada sam neki leptir tu okolo. Iako ste vi u većini zlatne ribice, morate priznati da sam kvalifikovan.

Sva ta politika je smehotresna olimpijada ukoliko je gledate sa pozicije leptira. Ovi, oni, vlast, opozicija, levi, desni, centar, demokratija, pralementarna monarhija, monarhije, diktature, EU, NATO, OEBS, G8, UN, sve je to smešno da se upišaš u letu od cveta do cveta. Hajde, recimo, da ponovo konsultujemo istoriju (nećemo na latinskom, već smo dokazali svoje znanje kod Platona) učiteljicu života.

Dok je naša civilizacija uspela da dobaci do te tačke da se pojavljuju različite političke opcije, mnogo smo bili priglupi. Sva sreća da nam je evolucija uvek pri ruci (a sada svi možemo, osim pravoslavaca, da se laćamo evolucije jer je i sam Papa priznao teoriju evolucije) pa nas june munulo da dođemo i do parlamentarizma i organizovanih političkih partija. Da bi se svinje udružile u jednu partiju, nešto zajedničko je moralo da ih vezuje (a da to nije sajla kojom ih vuku na klanje). To je bio popis stvari koje su njima u interesu, za koje se parlamentarno bore i zalažu. Taj popis stvari se zvao Program.

Iako su ljudi u to vreme bili niže na evolucijskoj lestvici, samim tim i na političkoj lestvici, ti Programi su bili različiti, u većoj ili manjoj meri. Neki su bili potpuno različiti jer, nije isto kada čitate „Manifest Komunističke partije“ i program „Nacional-socijalističke radničke partije Nemačke“. Zlatne ribice i ovce su čitale te programe i prema nekom svom nahođenju se priklonjavale ovoj ili onoj partiji, struji, pokretu.

Sredina

Danas je to sve davna prošlost. Dobro, imaju partije svoje programe, ali to je, kakodakažem, više onako... dekorativno. Da ispune tu sitnicu kako bi u APR mogli da se organizuju i legalno. Prepišu zanimljive delove ili cele pasuse iz nečijeg programa, eventualno ubace nešto iz drugog programa, mada najčešće samo prepišu jer ako šljaka kod jednih, šljakaće i kod njih. A i lakše je prepisivati nego kopi pejst odande ovamo. Tako može i da se pogreši. Staviš neki pasus pa jednu pesmu Tome Zdravkovića (pokojnog). Ne ide to rođaci. Mislim, prošlo bi ali još niko nije priznao Tomu kao političku veličinu.

Zato zlatne ribice ne greše kada kažu „Za koga da glasam kada su svi isti?“ pa glasaju za partiju koja je na vlasti. Oni zapravo u potpunosti opravdavaju kletvu Platonovu da su Homo Politicus. Intuitivno su osetili (a što se zlatne ribice osećaju, samo da znate...) da tu nešto ne štima, ali su se ipak obezbedili u slučaju da glasaju za druge iste pa onda naiđu skakavci i razne druge pošasti...

I tako Diznilend funkcioniše. Sa sve Stivenom Sigalom (jedna brza pitalica: koga za ministra odbrane, Džeki Čena, Čak Norisa ili da voskrsnemo Brus Lija?). I mečkom Božanom koja igra. I sa kikiriki-kokice. Da nije smešno značilo bi da sam potpuno promašio temu, a to mi se nije desilo nikada.

Šta da se radi

„Šta da se radi?“ je jedan odličan tekst druga Lenjina, ali nećemo sada o njemu. Samo ćemo pežorativno iskoristiti njegov naslov. Neam pojma rođaci. Otkud ja znam šta da se radi? Kada biraš između jednoga, teško je reći ko je bolji. Ako ne biraš, direktno si uticao na davanje legitimiteta onome ko uvek pobeđuje. Ako ne glasaš ili crtaš genitalije po izbornom listiću, opet učestvuješ svojim neučestvovanjem. Mnogo, možda previše, je potrebno da se to promeni. A zlatne ribice i ovce za to nemaju nit snage, nit volje, nit umeća.

Dok se ne pojavi nešto drugo, a valjalo bi da se pojavi jer mi se čini da će ovaj Dizniled uskoro kao dinosaurusi, možda da ja letuckam od cveta do cveta, zlatne ribice neka se brčkaju kada im se može, ovce neka idu u disko ili šta već ovce rade. Sve životinje neka se okrenu sebi i trnu u svom oku. A Homo Politicusa rastrgnuti konjima o repove.