Novogodišnja bajka

Servirao sebi već kafu, čaj, cigarete, laptop, pepeljaru i šmekam ćoškić do koga treba doći. Razmišljam, breee pa pre četres godina bi skočio lastu na krevet i zaseo tamo. Dobro, to bi bilo tada. Danas je sve drugačije. Lepo krenem oko stola pa u onih 20 santimetara... i, naravno, izudaram se gde i uvek.

Ma, nećemo dušmanima dopustiti da mi kvare ugođaj. Guza se uz stenjanje spusti. Klik upaljača. Srk kafe. E, a nije mi neki problem da pomerim taj sto još metar ako treba, al’ prokleto volim tu da se provučem. I baš volim što je tako jer mi se uklapa u poslednji post na blogu u ovoj godini koji vam pišem. Otud pak naslov i eto teorije zavere. Kako to da se sve to tako vezuje? M? Ta savršena podudarnost u detaljima? Šta kažu Kubanci?

Poslednji post u ovoj godini

I otkud onda podnaslov da se uklapa u sve to? Dobro, dosta, dosta sa teorijama zavere. Pretera ga više. Elem, znate ono što je bilo skoro... neki samit na temu globalnog zagrevanja (pisao ja o tome ovde: http://nekesitnice.blogspot.rs/2015/12/kamenko-katic-iz-poslednje-klupe.html )? Znate za to znači. Oukej. Vratićemo se na to malo kasnije.

Da komšiji crkne krava

Vidite, kada nekome, zapravo nekoj, državi za 5% u odnosu na prošlu godinu poraste BNP to ne ostane neprimećeno u selu. Ako se to ponovi i naredne godine, sve oči analizatora, stručnjaka, ekonomista, specijalista, vračara, dedamrazova, tibetanskih mudraca skeniraju datu državu. Naime, od kada je propao sistem velfer stejta, a propao je onog trena kada je izmišljen jer u računicu nije uračunat jedan činilac: interes kapitala, nacionalne ekonomije su u recesiji tako da samo par država ima porast od 1 do 3 a maksimalno 5% dok su sve ostale u minusu ili se iskreno raduju da će doći do pozitivne nule.

E, a vidi sada zamešateljstvo. Zamislite onda kako je celom svetu koji je još devedesetih godina gledao kako BNP Kine tukao po 15 i više %. Posle je počeo malo da pada, ali se još uvek nije spuštao ispod 10% (ili tu negde, oko 10, absolutno nebitno). Ne samo da su ih svi gledali već su mnogi počeli i da paniče. Jbg, kako god da okreneš to je bio BNP jedne nacionalne države, dok je 1-3% bio BNP multinacionalnih kompanija koje su preko noći mogle promeniti matičnu nacionalnu državu. Onda ne bi bilo 1-3%. Bilo bi opako na domaćem frontu. Trebalo bi umiriti građane nacionalnih država, policijom, sudstvom, represijom plaćenima iz BNP koga nema. A na spoljnom frontu bi se trzali i od kineskog ribarskog čamca jer BNP rođaci, BNP.

Gledam vesti od prošlog meseca. U ne znam kom vremenskom periodu ali se radi o mesecima, u Kini je prodato 100+ hiljada Fordovih vozila. Ej! A auto industrija u Amerike? Zar Ford nije nekako njihova fabrika? BNP rođaci. 100 soma Fordova. Novih. Samo Fordova. I mudri Lao Cu ostavi knjigu Kinezima i oni nastaviše da tuku BNP.

Buši, hahaha, buši

Postoji izraz „Balon“ na berzi. Najviše ih se, poslednji put pošto se Baloni dešavaju ciklično, desilo osamdesetih sa kompanijama IT sektora i pred 2008. na tržištu kredita. Mnoge kompanije i kasnije banke, investicioni fondovi, itd. su imale prenaduvane vrednosti na berzama i bile Baloni koji su pucali nakon izvesnog vremena i odlazili u bankrot. Ali kineska ekonomija nije bila Balon. Valjda zato što se Banane i Baloni privlače a Kina nije bila banana država. Mogla je da bude vudu lutka, banana nikako. I džaba su je boli iglama, jer beše to lutka čudnovata, igle slomi, nju ne polomi.

E, a sada da se vratimo na onaj sajam, samit, štalijeveć, od malopre. Tako sedele te budže i šerifi u Parizu, cepali dnevnice, rad na terenu, sobe u hotelima, bahaaaato rođaci. A njih i treba toliko plaćati. Jer, oni su političari i ako nisu po difoltu onda vremenom postanu izobličene ljušture u kojima se duh i duša čoveka udaviše u govnima po samoj prirodi posla.

Bahataju se oni, ali celo to slikanje, pričanje, šejkhendovanje, celivanje po obrazima, mrštenje na analize stručnih lica, ali svi znaju zbog čega su tu. Da izbuše nečije Balone, da poprcnu neku neposlušnu bananu, napumpaju neki Balon, dogovore se oko neke nove banane... uobičajeni dan na poslu. Ove godine im je baš bio merak da malo rokaju onu kinsku (bez smeha molim! Državna agencija za informisanje je izjavila da je kineska roba namenjena izvozu sve kvalitetnija) vudu lutku. Ako ne da rokaju, onda barem malo uši da im zavrću. Ali dobro se borila i vudu lutkica. Onaj mali žuti za govornicom svašta pričao.

Završi se to dešavanje, izljube se svi ko najmiliji rod (molim svajo?), istapšu se po leđima k’o kada ja tresem tepihe, popakuju besplatne peškire i sapune iz hotela, uzjašu avione i razlaz do ponovnog okupljanja. Ali da bi se razišli morali su da donesu neke plodove rada, neke zaključke, planove, ovoono. Tu negde ubace i neku caku, pošto je cirkus povodom globalnog zagađenja, da bude nešto tipa obavezno u rasponu nekih cifri da svaka nacionalna (ili banana) država mora da smanji, ograniči, obuzda emisiju tih gasova koji će da nas pobiju kao bubašvabe. Uvale tu i patkicu Kinezima. Jer smanjiti emisiju CO2 podrazumeva nešto zaustaviti. Moš da biraš. Krajcuj BNP jer fabrike proizvode CO2 pa rizikuj nadrndane Kineze koji planiraju da kupe Ford, ili krajcuj Kineze dok kupuju Ford. Obe opcije – nepovoljne ko tiket nakon 90 minuta (a omašio si 200 iljade za jean go). Šta da rade Kinezi? Da potrpaju CO2 u kamione pa na đubrište?

Ali niko nije razmišljao da i Kinezi imaju oči. I to mnogo očiju. Jesu onako kose da možemo da ih zezamo na rasnoj osnovi, ali ima ih mnogo i svuda gledaju. Ne samo da gledaju nego i fotografišu. Sve su oni videli dok su drugi tek počinjali da okreću oči ka njima. Moglo im se, a i trebalo im je. Znali su da će biti gledani i posle saplitani.

Na đubrište naravno,

jer ekologija

Reče mi sin onomad pre nekoliko godina kada je upisao srednju Tehničar za reciklažu: „Tata, reciklaža je budućnost“. Znam ja to. Nećeš ti oca da učiš kako se prave deca. Preko 90% đubreta koje proizvedemo živeći ovim načinom života je moguće reciklirati i koristiti ponovo i ponovo... Da ne spominjem u kojim sve sferama.

Zato rođaci Kinezi, trpajte CO2 u kamione i teraaaj. I taman sam zamislio male žute Kineze u malim žutim uniformama, kako velikim crnim lopatama lopataju CO2 u veeelike žute kamione kada se umalo ne zagrcnuh vodom (mineralnom, ako se već udavim neka bude bogato i bahato). Jbt, pa vudu lutka im lupila cajper sa CO2! Lepo Xinhua javlja (kad nema „Tanjug javlja“) kako je mili mali žuti čovek u odelu sa kravatom izjavio da će Kina smanjiti emisiju CO2 prema dogovoru postignutom u Parizu. Pisne mi kefalo. Možda mi je pisnulo zato što je uz tekst bila priložena fotografija neke željezare, ali sigurno nije nego mi je pisnulo zato što sam mnogo pametan.

Pa naravno. Ko će da nakupi toliko velikih crnih lopata? Ko će tolike tolicke uniforme žute da sašije. Pa rođaci, oni će nama da uvaljaju svoj CO2. Dobro i ne samo nama, ali nama interesuje naša banana, a njima... šta nas briga za njihovu bananu (Ponosni sponzor bloga „Kafenisanje sa samim sobom“ negira bilo kakvu umešanost u moguće seksualne konotacije i negira da je učestvovao u njihovom stvaranju, ili na bilo koji način doveo do njenih konotacijskih stvaranja. Hvala.). Oni će ladno sada kod nas da kupe željezaru (ako ima ko sposoban da im proda), emituju svoj CO2 koji je i naš CO2 (jer: „Kineza i nas 2 milijarde i dva miliona“) i vuk sit i ovce na broju i meni kreće bronhitični kašalj i počinje da pada „ona“ kiša i će se pogušimo u ovaj plin i porast broja dece sa astmom...

Ma carevi! Ustajem i iskrenim aplauzom izvodim ovacije zmajskoj vudu lutkici. Uostalom, CO2 pogoduje drveću tako da će se pogušimo po šumama i gorama naše zemlje ponosne. Ende (da citiram Krigera)!