Kafa i drakule

Jutro kao jutro. Svanulo je tako što je sunce izašlo na istoku. Budile su se ptice, životinje, priroda... Probudio se i ja. Obišao mokri čvor i obavio sve što treba, skuvao kafu, nasuo kafu, dodao mleko, seo za sto, upalio cigaretu, povukao dva dima, srknuo kafu, uključio lap top.

Izi morning u fulu. Čačkam fejs, srknem kafu, gledam da li je neko nešto pametno rekao na tviteru, povučem dim i tresnem pepeo. Kažem, čil aut potpuni. Obiđem mejl. Neke reklamice i obaveštenja. Ništa bitno. Otvorim novi tab i iz bukmarka otvorim neki sajt za nalaženje poslova. Ukucam pretragu prema mestu stanovanja (baš me briga kol’ka je plata, daj mi po’so, neko penzijsko, socijalno, siguran prihod... te stvari). Enter. Opa. Ima ih više nego pre neki dan. Mora i da se skroluje.

Skrol, skrol, skrol, ma majku mu ovo kao da je neko otkucao pa kopi pejst izbacio 8 (i brojevima: osam) ponuda za posao. Sve bre merchendiser do merchendisera.  Merchendiser za ovo, merchendiser za ono.

Merčedajnenzer

Ma znam da izgovorim i napišem merčendajzer nego vas ložim. Skontam da ja zapravo nemam pojma vatdfak podrazumeva to zanimanje. Naravno, svi znamo ko sve zna. Pa gugl. Zna više i od pokojnog KGB-a. Otud verovatno i ona narodna: „bitan si ko druga stranica na guglu“. Elem, izguglam ja merčendajzer i nađem ovo: „Merčendajzing se može definisati kao politika upravljanja asortimanom proizvoda i pratećim uskugama, uključujući i samo lociranje i izlaganje konkretnih artikala u prodajnom prostoru na način da obezbedi ugodnost potrošačima prilikom kupovine. Zadatak merčendajzinga je da ponudi robu tko da se ona što pre proda...“

Molim? Šta? Ček bre, ko je ovde lud? Pa to je zapravo drugi naziv za advertajzing. Paprdon, za advertajzera. Premotam ja onaj osmomilitarski film u glavi pa se setim kako su još početkom prošlog veka počele te fore gde da stavim ovaj predmet u izlog a da ga vidi ciljna grupa potrošača, gde da istaknem ono što želim najpre da prodam, itd. Bogtemazo ovi se šire kao epidemija. Merčendajzing, advertajzing, interenet advertajzing, kouč advertajzing... kao amebe, prostom deobom.

Moj stav o tome je poznat. Pisao već u (http://nekesitnice.blogspot.rs/2015/09/kafa-i-trava.html ) a sigurno još ponegde. Da je moj stav takav, a i zbog čega, saznaćete upravo sada.

Sada

Otvorite oči. U sobi sigurno imate na vidnom mestu neku kutiju, kesu ili barem komad odeće (obuću ne ostavljate u spavaćoj sobi, right?) sa oznakom nekog brenda na sebi. Odete u kapatilo moje milo. Tamo sve dreči od brendova. Kuvate kafu brenda koji volite ili „volite“ (što je gora varijanta, ali postoji u praksi i to ne u zanemarujućem broju slučajeva). Uz kafu pušite cigarete brenda. (Ako ne pušite, aj houp ju get a pikčer.) Proveravate mejlove ili šta već na brendiranom kompu. Čitate tekstove koji vas zanimaju, lete reklame naokolo. Odete na neki portal a on još drečaviji od kupatila. Dok pogasite sve reklame i popapove umori se prst.

Izađete napolje, krenete na posao ili u Nacionalnu službu za zapošljavanje, poštansko sanduče prepuno računa i reklama, svuda bilbordi, drečeće led reklame, plakati, oglasi po banderama, klinci koji vam uvaljuju flajere, novine koje listate dok pijuckate kafu pune reklama, TV... Mogu da vam nabrajam pola dana, ali vi sve to znate jer ih i viđate i kontate na šta mislim.

Ok, poredak stvari je takav da mi živimo u potrošačkom društvu i da to podrazumeva što više kupovine, što više proizvoda na tržištu, samim tim i merčendajzing, advertajzing i ostale povezane inge. Jer da njih nema prodaja bi padala, padala bi proizvodnja, došlo bi do skladištenja nepotrebne robe, i konačno do kraha sistema potrošačkog društva. Ali pošto potrošačko društvo nije prodavnica „Miki“ na ćošku, već globalni fenomen, mnogo je tu kinte rođaci u opticaju. Mnogo tristapetstošezdesettrihiljademilionatrilionadolarapiva. A gde je mnogo kinte, tu je i mnogo govana. Uzročno-poslednična veza, a ne moje poimanje da su štamparije novca građene u kanalizaciji.

Mmm, sveeee... (što reče onaj Zemunac)

Sve je reklama. Anti reklama je reklama. Negativna reklama je reklama. Toliko smo ogrezli u nametnute reklame da se plašim da se odazovem na ulici kada me neko zove jer pomislim da neko nešto reklamira. Živimo reklame. Jedemo reklame. Pijemo reklame. Razmišljamo reklame. Dišemo reklame. Putujemo reklame. Jedino ne reklamiramo sebe. (Pri tome mislim na nas, obične građane najniže kaste, koji ceo život prožive radeći, živeći, odgajajući decu i umirući. Stanije, Diskrecije, političari, oni se reklamiraju. K’o što reče jedan pametan malopre u tekstu: „gde je mnogo kinte, tu je i mnogo govana.“)

Ne, nije poenta da sada svi mi počnemo da se reklamiramo (mada preporučujem svakome). Poenta je o tome da razmislite o reklamama. Koliko one utiču na vaš život? Koliko ste zavisni od reklama? Koliko reklame kreiraju vaš život, ukus, stav, mišljenje? Meni je simpa ona manifestacija „Noć reklamoždera“. Vidiš neke nove ideje, vidiš kako ljudi izražavaju poruku kroz zvuk, sliku, majkemi, k’o da sam na likovnoj izložbi. (Dobro. Digitalnoj likovnoj izložbi.) Ali ono što oni žele ne dopire do mene. Ja vam zasigurno neću kupiti ništa od toga. Oblačim se i obuvam po seknd hendovima. Trošim  polovne lap topove koji nekome više ne trebaju. Kupujem Drinu jer sam emotivno vezan za Sarajevo. Telefon dobijem kada obnovim dvogodišnji ugovor. Ne korstim kupke, regeneratore, čudamudaovoono, perem se sapunom kojim se perem od detinjstva. Brijem se jeftinim brijačima koji najduže traju, ne koristim after šejv već alkohol. Ne zato što sam kromanjonski doberman nego zato što znam da perut nije bolest, da se telo može oprati i običnim sapunom, da mi za dezinfekciju nije potreban vauuuuuuuuuuuuuuu miris već alkohol. Osim ono što su me jednom pretumbali reklamom (http://nekesitnice.blogspot.rs/2015/09/kafa-i-posao.html ) da je moguća zarada na internetu, davno, davno nisam pao na reklame.

Ali se zato dam gud vel samoreklamiram! Jer, ovo je svet reklama. Barem još uvek.