Modne piste na ulicama grada Čikaga

Sinoć je bilo baš lepo svetlo. Gledao sam ga dok sam sedeo u mom ćoškiću sabirao se i oduzimao sa planovima za sutra (danas). Mesec je osvetljavao sneg i sve je bilo tako zimski magično. Eto, rekao sam. Najzad da i ja pohvalim zimu.

A i jutros je lepo. Svetli sneg sa krovova skoro kao sunce u proleće. Otpuhnem dim cigarete, srk cigarete, gutljaj Cedevite... Sneg je i dalje tu i lep je bre. Svetlo je kao u proleće, mogu da se igram gledanja svetla iz raznih uglova, da gledam prelamanje svetla kroz dim cigarete, a sneg i hladno su napolju.

Nego (samo gutljaj kafe da uzmem) kakva mi se situacija izdešavala ovih dana...

Fifi gledaj pravo

Već godinama srećem na ulici gospođe, ili gospodu, koji šetaju one svoje male kerove i kojima zimi oblače neke prsluke, mantile, štalivećsve. I to mi je ok. Mislim, ne razumem se u rase kerova, možda su ovi neotporni na hladnoću pa ih valja slojevito oblačiti. Ne zameram. Voliš svog ljubimca? Oblači ga ukoliko je to potrebno.

Ali prošle i ove godine (meni treba malo vremena da mi se popale sve lampice, ponekad) počnem da nailazim na sve više i više ljudi raznih polnih orijentacija, raznih starosnih doba i u različitim vremenskim intervalima dana kako šetaju istu tu pasminu. One patuljaste, sa kratkim nogama, što laju kao da su u pubertetu pa još uvek pište.

Cimaju ih kerovođe vamo-namo. Vidiš da im je to prvi ker kako se spetljaju sa povodcem. Pogotovu ako je onaj što otpušta i zateže dužinu. Upetljaju sebe (najčešće), kera (ređe), a što su opasni po okolinu... očas se strmopizdiš u pokušaju da preskočiš povodac koji leta naokolo baš u konkretnoj nameri da se i strmopizdiš na kraju.

Skačkaš tako malo unaokolo kao da igraš lastiš, malo psuješ gazdaricu (u sebi) i ako imaš sreće da preskočiš povodac a da ne zgaziš na klizavu podlogu (koja je tu kao rezerva za strmopižđavanje ljudi) i možeš dalje svojim putem.

Na stranu to koja je to sada komedija sa tim kerovima-patuljcima. Odnosno, sa njihovim gazdama i gazdaricama. Te ovi ovom obukli ovakav prslučić, ovi onom fini mantilčić, pa onda jedan divan kompletić koji je u tonu sa povodcem i onim podešavajućim kajšem sa sve nekim cirkonima, šljokicama... Drugi svom ljubimcu (ljubimici?) obukli nešto prdibudibogsnama nemaš pojma dal su lišajevi ili je nešto živo sa neke druge planete i upravo pokušava da pojede kera.

Juče sam video najmoćniju modu za Fifija.

Fifi ne zapišavaj naokolo

Dakle, idem ja nekim svojim misterioznim putevima Božijim i razmišljam tako o nečemu. Kada naletim na novog Fifija. Naravno ne bih znao da je novi jer su meni svi isti, ali ovaj se napadno izdvajao iz mase. Imao je na sebi očigledno stari dečiji pulover na kome su bile izrezane rupe za noge. Kakav stajling! Dovoljan da se i obični prolaznik Ahab okrene za Fifijem. Nisu mu ni porubili te rupe. Kažem ja, pravi i prvi punk Fifi koga sam video.

Genijalno, pomislim u sebi. Punk’s not dead! I kerovima dosadio glem rok, nemaština, velika nezaposlenost, loš obrazovni sistem, pa počeli da se mladalački bune misleći da muzikom mogu nešto da promene. Najpre iscepani puloveri, posle zihernadle i bedževi, frizure, kožne jakne, nitne, narukvice (nanogice?), zaokruženo slovo A u čast i isticanje anarhije kao idealnog društvenog uređenja...

Fifiji sveta odlučili da menjaju nešto! Vidim ga i odmah znam da je Fifi panker. Kako? Pa gazda ga cima onim pusti-zezni-povucinazad fazonom ali Fifi ne haje već zapišava gdestigne. Glupo mi je da se kunem, ali čini mi se da sam naslutio i trenutak kada je poželelo da pljune na ulicu.

Opa, poslednja vremena došla kada nas Fifiji uče i otvaraju nam oči. Ili je to samo prebujna mašta jednog olinjalog Ahaba?

Fifi priznaj, nećemo ti ništa

Malo (dobro, mnogo) je nerealno da nam Fifiji sve to pripovedaju. Naročito svesno. Naravno da ne kreiraju oni modu već njihovi vlastodršci. Nije, pobogu, Fifi sam uzeo i prosekao pulover. Niti je onaj drugi Fifi uklapao mantilče sa povodcem.

Sve je to moda koju interno neguju fifijdžije. Neki vole da im Fifi bude kraljica mature. Neki samo da im Fifi ne oseća hladnoću. Neki da im Fifi bude drugačiji u društvu. Sve već prema sklonostima, psihičkom stanju, i želje da preko Fifija pošalju neku svoju duboko zatrpanu podsvesnu poruku. Tako i dolazimo do zaključka da Fifiji nisu čitali Orvelovu „Životinjsku farmu“ i ne žele da na vreme postanu jednakiji od svinja, već da su fifijdžije glavni zamešatelji cele te priče.

Sva sreća da je ta moda fifijdžija potpuno benigna. Zabrinjavajući može da bude samo tako brzo rastući broj fifijdžija. Šta, do svoje pedesetneke niste znali koje kuče volite i kako da ga oblačite, pa vam sada naglo prosvetljenje sa nebesa odredilo da nabavite Fifija? Izgleda da je to prosvetljenje ili imalo iskrivljući efekat dok se prelamalo kroz snežne oblake ili ste ga vi umislili.

Dobro. Sada vas spucala želja da uđete u klub fifijdžija jer su vam simpa. Ok. Razumem. I podržavam (mada više volim mačke). Ali sudeći po vašoj dedukciji, nagonima i instiktima, pa vi ste bre za ono, ono što rade kerovima da se ne razmnožavaju, znate šta mislim, na vrh mi jezika, ono kada štrić makazama... Zašto?

Pjebote, ako si postao fifijdžija da bi bio in, cool, retro, pa ti imaš povećan rizik da to ponoviš. Postaćeš fifijdžija nečeg drugog. Možda u tu tvoju modu uđu slonovi pa postaneš dambodžija. Ili lavovi pa budeš mufasadžija. A šta će biti sa Fifijem? Pusti ćeš ga da umre prirodnom smrću od gladi? Naravno da nećeš. Ti toliko voliš životinje. Pustićeš ga u slobodu, u njegov prirodni habitat, na ulicu. Pa neka se snalazi tamo, jelda. I onako kerovi žive na ulicama. I oduvek su živeli na ulicama. Čak i pre nego što su postojale ulice oni su živeli na njima.

Fifi bez morala

I, šta će onda biti sa Fifijem? Muvaće se sa ostalim Fifijima po gradu, a što dalje implicira veliku mogućnost da Fifi upadne u loše društvo. Znate i sami kako je to pogubno kada mlada, još mentalno i emocionalno neizgrađena ličnost, upadne u loše društvo. Tu odmah kreće životna stranputica. Stalni izlasci, spavanje po budžacima, zapostavljanje ličnog izgleda, upražnjavanje nesigurnog kinki seksa na sred ulice, uživanje i zloupotreba ilegalnih sredstava kao i alkohola, vožnja za točkom automobila koji prolazi u neregistrovanom vozilu, svađe i tuče sa drugim lošim društvima, zavijanje na mesec u časovima nostalgije za kaputićem i crvenim povodcem sa nitnama...

E Fifi, Fifi... Huda te sudba čeka, a ti nje još nisi svestan dok se šepuriš u tom svom puloveru sa neporubljenim rupama za noge. Nije ti ovo ona tvoja pesmica. Ovo je stvarni svet oko mene.