Kafa i abakus

Dim se izvija plavičasto, baš kao što treba. Kafa je crna sa mlekom, baš kao što treba. Jutro je vruće, baš kao što treba. Dan će biti još topliji, baš kako treba. Sve na svetu je u tako divnom skladu. Jedino se mi nešto opiremo tom skladu, nećemo da se uklopimo, sve nam je nešto milije i lakše da piš... mokrimo uz vetar, pokoravamo prirodu, razbijamo atome sebi o glavu, pravimo otpad koji će trajati duže od našeg Sunca... No i to će se srediti. Ili ćemo shvatiti, ili nas neće biti. Simple as det. Zakon prirode. Čak ga i bubašvabe shvatile.

Pitagorina teorema i Arhimedov zakon

Taj  Pitagora i njegov pajtos Arhimed nisu baš neki omladinci. Živeli su u Grčkoj pre njene dužničke krize i pre nego što se Žaklina (udato) Kenedi dala, u dobru i zlu, dok ih smrt ne rastavi, Aristotelu (momačko) Onazisu. Izmislili su (Pitagora i Arhimed, ne Žaklina i ovaj njen), ili samo zapisali, možda prepisali, hu kers, neke stvari koje postadoše bitne za civilizaciju sve do danas. A dokle će, videćemo. Nebitno.

Elem, zakačim pre neki dan raspravu (i to baš RASPRAVU), o nečemu što uopšte nema veze sa politikom, pa se automatski zainteresujem za to bajanje. Neko je auditorijumu isporučio fakat da Finci spremaju novi Zakon o obrazovanju koji će isključiti iz obavezne nastave ono što mi zovemo pisanje pisanim slovima, uz obrazloženje da je u današnje vreme sasvim dovoljno biti pismen ukoliko znate da čitate, pišete (ono što mi zovemo) štampana slova i kuckate (ili pipkate) po tastaturi.

Tu se moji vršnjaci (godina goredole ko još to gleda kada smo u guz... zadnjice sprc... ’bem ti više ovaj politički korektan jezik) prihvatiše diskusije. Da ne prepričavam kafanska prepucavanja jer bih morao da pomenem i zvanja tura i odlaske do WC-a... Uglavnom, svi su bili zgroženi informacijom. Jer, Bože moj, kako možeš biti pismen ako ne znaš da pišeš pisana slova? Pa to je jedan od osnovnih postulata opšteg obrazovanja! Vidi nas: u naše vreme je opšte obrazovanje bilo na ceni, svi smo nešto piskarali, svi smo čitali knjige, slušali ploče, diskutovali o raznim filosofskim temama i sada smo svi opštekulturni (prc), a ova današnja omladina, samo računari, telefoni, pametni telefoni, noutpedovi... Aman! Nije ni čudo da postoji jaz među generacijama jer me to baš podseti na modifikovane razgovore moje babe sa koleginicama penzionerkama tamo s’ početka šezdesetih.

Onaj jadnik što iznese informaciju o Fincima se koprcao k’o riba na suvom. Pokušao i on da kaže koju, jer čovek ima svoje mišljenje, ali jok, ovi opštekulturni (prc, prc) mu ne daju ništa da kaže. I kad ga puste, on samo započne rečenicu pa ga odmah preseku teškom artiljerijom kontra-argumenata koji su potpuno validni jer i oni imaju svoje mišljenje.

Ali, viđu vraga, imam i ja svoje mišljenje. Opa (prc, prc, prc – trojkaaaaaaa)! Naravno, nisam se guzio (znam da nije politički korektno) da ga iznesem zahuktalom auditorijumu koji rastrže poslednje delove onoga što ostade od glasnika koji donese anti opštekulturnu vest. Ja sam sve to pametno, natenane, virtuelno, u svojoj glavi, sprcao svima u oči, reč po reč, slovo po slovo, da razumeju za sigurno.

I bi abakus

Drugari moji opštekulturni, ko od vas ume da ukucava klinasto pismo? Ko od vas piše egipatskim hijeroglifima? Ko od vas još računa na tom prokletom abakusu koji pominjem od naslova pa do sada? Pa i to su bila neka dostignuća, nekih civilizacija... Šta nekih, naših, jer mi smo ipak nastavili tamo gde su oni stali. To su bre bila hajtek dostignuća, pitanje opšte kulture, pismenosti, nešto cenjeno u to doba, postulati. Panta rei, moji opštekulturaši, panta rei. I to nije samo fraza na latinskom da se hvalimo poznavanjem mrtvog jezika (koji je, btw, isto bio hajtek, postulat, bla, bla, bla). To je činjenica. To je neki Zakon prirode. To je ono što ako ne prihvatimo te zakone ima da nas nema. To je ono što su i bubašvabe shvatile. Sve teče drugari (i štovani čitatelji – eto ostade i meni ponešto od tog opšteg obrazovanja). Da vas samo malo podsetim na ono što niste znali uprkos svom OPŠTEM obrazovanju: Finci su bili nakon Drugog svetskog rata gologuzija i beda, otprilike kao mi sada. Onda su njihovi pametni ljudi seli i rekli: „Da ga jebeš, ovako više ne ide. Daj da mi obrazujemo naše ljude, da napravimo obrazovni sistem koji će da nas izvuče iz govana. Pa da nam oni onda naprave Nokiu i sve ostalo, pa da 2010. godine ne budemo ovolika gologuzija nego da nam BDP po glavi stanovnika bude 35.300 US$, a inflejšn 1,2%“ (ovo je slobodan prevod jer ne stojim baš najbolje sa tim zakukuljenim ugrofinskim vokabularnim područjem). I bi tako. Ljudi odbacili klinasto pismo, hijeroglife, abaskuse, mrtve jezike i ostale postulate i samo razvojem obrazovanja došli gde su došli, a mi gologuziramo i dalje.

I sada ćemo mi njih da učimo kako oni greše što izbacuju pisana slova? Po kom osnovu? Kojim činjenicama? Pa ta deca što sede za računarima, tipkaju po pametnim telefonima, umrežavaju se, lajkuju, šeruju, pa i oni čitaju. Doduše ne knjige već e-books. Pa? Je l’ knjiga samo ako je od papira ili je knjiga ono što je napisano? I oni slušaju muziku. Jutjub samo piči. Pa? Da li je muzika samo ako je na plastičnoj ploči ili ako nešto reprodukuje tonove, glasove, note? Da li su nepismeni kada već stvaraju novi jezik? Ko od vas zna šta je afk, brb, rofl, fyi, wuv, h2g, wys? Ali oni time komuniciraju i perfektno se razumeju sa vršnjacima i inima iz vasceloga sveta. Da li su nepismeni? Ja nemam pojma koji su njihovi postulati (jaz generacija), ali oni ne koriste abakus, čak ni digitron, jer, panta rei i oni su te mrtve hajtek proizvode zamenili novim.

A vi razmislite koji su to njihovi postulati dok ja trknem da platim račun za struju. brb. afk.

P.S. btw, otvorio sam profil na fejsu pod mojim imenom. Vidimo se tamo...