Kafa i čaj

Da, ponekad skuvam i čaj uz kafu pa se hladi dok popijem kafu. Posle ga trusnem. Neki put pijem samo čaj. Šta da radim kada nisam hardkor Srbin koji pije čaj samo kad je bolestan.

Enivej, da l’ zbog čaja da l’ zbog nečeg drugog sve mi kroz glavu tandrču reči (ne, nisam lud pa da čujem  glasove. Ne, ne. To je kod mene proces razmišljanja: prvo reči pa se stvori ideja, pa slika...): valkire, ragnarok, Valhala... Kada se malo napnem čujem i Vagnera! E to je već zahebana situacija. Dobitna kombinacija koja ne vodi ničemu dobrom. Naročito jer se u tom trenutku setim onih emisija o istoriji na TV-u u okviru školskog programa. Ono što je išlo kad smo bili mali. Da, baš to. Ona emisija što je na špici imala nemačke „štuke“ koje se obrušavaju na neki grad i izbacuju bombe sa fleš prelazima na sve moguće slike iz Drugog svetskog rata.

O, poludela mi glava! A pošto ne umem da gledam u šolju kafe, ni u listove čaja (ne, ne pijem čaj u vrećicama) pomislim da pogledam u novine.

Loša ideja

 Pa naravno da je to loša ideja (vidi post http://nekesitnice.blogspot.com/2015/08/kafa-i-racunar.html od istog autora. prim. isti taj autor), pogotovo pošto novine čitam sa laptopa. A moj laptop me je dočekao onako iskežen sa krvavim zubima! Dobro, dramatizujem, to plebs voli, nisu baš zubi ali je krvava fleka od komarca koga sam zveknuo sinoć i zaboravio da obrišem. Loš predznak za lošu ideju. Još ako dodamo i ovog crnog mačora koga nisam još nahranio lele... Ragnarok u najavi ili je već počeo. Iz keca u kec.

Obrišem fleku od komarca dok se moj ultramodernihipermegaultrabrzi laptop budio iz snova, sačekam još par gutljaja kafe i cigaretu (jer je laptop bio ultra moderan pre nekih 6 ili 7 godina), kliknem na bukmarkovane novine koje čitam i... ALELUJA! Progledao sam! Izlečen sam! Mrtav čovek hoda... mmm, ne. Ovo poslednje je iz jednog drugog filma. Zaboravite da ste pročitali.

Elem, ma nisam morao do horoskopa ni da dođem. Tu je, na naslovnoj strani. I ne samo na naslovnoj strani. Svuda oko mene je. I ne samo danas, već nedeljama. Moje podsvesno ga pokupilo i sada mi se javlja kroz maglu jutarnje kafe (sa čajem). Izbeglice iz Sirije, dabome. Otud i valkire i Vagner (a mačor je sam ušao). Otud asocijacije. Otud slike „štuka“ koje se obrušavaju.

Azilanti

Vidite, situacija oko Sirije vam je vrlo prosta. Sve je počelu na samom početku. Ono kada su uvodili demokratiju po Severnoj Africi. Kako kad? Pa onda kada su skinuli Mubaraka u Egiptu i kada su roknuli Gadafija u Libiji. Tada su od uvodioca demokratije plaćeni islamski fundamentalisti krenuli, spontano po naređenju, da uvode demokratiju i u Siriju. Ali se predsednik Sirije, neki tamo Asad, usku*čio kako je on demokratski izabran predsednik, pa nije hteo milom da ode na roštilj. I tako se on *určio i *určio da su Ujedinjene nacije pomislile kako je on jedan vrlo bezobrazan omladinac i da ga treba roknuti dok ne napravi neko sra*e. Onda se umešali pijani Rusi koji su vazda nešto kontra tih uvodilaca demokratije, pa rekli njet i cela priča u UN se stišala i prešla na ping-pong (o čemu se i inače brine i na čemu rade UN).

A Asad k’o Asad. Ne da na sebe, ne da na vlast pa to ti je. Počeo debelo da tepa ove naivne što se polakomili na brzu kintu. Napravi čovek zbrku. E onda uvodioci demokratije smisle novu caku. Pošto je Al Kaida ispušena lula duvana od kako su uvodioci demokratije odlučili da ih ne finansiraju više, iznikne još gori djavao, ISIL. Naravno, nije nikao sam od sebe. To već svi znamo. Isfinansirali ih uvodioci demokratije. Onda ISIL kako bi nadoknadio propušteno, počne da tepa sve redom (ima se, može se). I Asada i one prve islamske fundamentaliste, i po Iraku neke nezavršene poslove pa zakače malo i Kurde koji su bili tu.

Mislim, Kurdi su uvek tu jer su oni tako dosadni i naporni da su morali i zemlju da im razdele i podele Turskoj, Iraku i Siriji. Naravno, bilo je i kul Kurda koji su vrlo dragovoljno želeli da daju naftu sa tih njihovih umišljenih teritorija nekim naftnim kompanijama. Ali je više onih dosadnih koji nisu finansirani od uvodilaca demokratije. I pošto je bilo više ovih dosadnih, oni počnu da biju ISIL. Kao, ovi će da im otmu kuće, zemlju, (k’o da Kurdi imaju zemlju na kojoj bi digli kuće) ubiju (čuj ubiju, kako bre demokrata nekog da ubije)...

Da bi se stišale strasti dok ISIL radi ono za šta je plaćen, krenu Turci sada malo da tepaju Kurde. Pošto su ih do tada tepali samo na domaćem terenu, sada krenu da ih tepaju i u gostima (ili je to neutralan teren?) pod izgovorom da Kurdi iz Sirije dolaze u Tursku i tamo prave hrkljuš. Pošto je ISIL malo zapeo i uz tursku pomoć, uvodioci demokratije oteraju nekakvim raketama koje su planirali da postave tamo negde u bivšem SSSR-u, pijane Ruse da piju tamo oko svojih granica i iscimaju da Ameri mogu da pošalju svoje avione u Siriju. I to je to. Pis of kejk. Ameri tepaju Siriju dok se bore protiv terorizma. Tepaju i Kurde jer su im Turci frendovi i još ’oće da im daju plac da sagrade neki aerodrom tamo u Turskoj. Tepaju još i one prve islamske fundamentaliste. ISIL isto tepa Siriju i te prve i još po nekog koga zakače. Asad tepa ISIL i one prve. Amere ne može da dobaci ali bi i njih. Kurdi tepaju Turke i ISIL. Turci tepaju Kurde, a i Asada, ali to slučajno.

Azilanti, klapa dva

I dok tako svako radi svoj posao, gomila lezilebovića i neradnika koji nisu hteli da se bave tim poslom, pokupi sve što ima na leđa i zapale odatle. Krenu preko Turske, Grčke, Makedonije i Srbije u Evropu jer su imali neki trip da na Birou za zapošljavanje u Evropi mogu da nađu neki posao koji je baš njima po volji i koji ne uključuje baratanje pešadijskim i ostalim naoružanjem. Cvrc. Šta će Evropi takvi neradnici? Imaju oni dosta svojih koji isto tako neće da se ubijaju međusobno. Da hoće da rade za dž pa neko i da ih primi, ali ovako, no vej. I onda ih lepo proglase problemom jer kao osvedočene demokrate ne mogu ništa drugo da im rade (dobro malo ih tepa policija svakodnevno, gde ih god nađu, ali to je više da bi policija nešto radila a ne da primaj platu za nerad).

I sada Evropa ima problem. Još gore! Mi imamo problem jer hoćemo da budemo kao Evropa, kada porastemo. Strašan problem. A problema ne bi bilo da ti neradnici nisu otišli od kuće k’o neki nadureni klinci koji neće da se igraju sa drugom decom. Problema ne bi bilo da su se orno prihvatili oružja i krenuli da rade svoj posao. Kako ja nisam problem? Nemam posao ali ne idem naokolo po svetu da ga tražim. Ne radim tamo gde plaćam porez bato. Da su svi to radili, ne bi mi imali problem i ne bi meni onaj Vagner svirao.

P.S. Prošli puta sam zaboravio da vas uputim gde sam ja to na fejsu. Ili pretražite pod Ahab Moreplovac ili na linku: https://www.facebook.com/profile.php?id=100010092609257. Hvala.