Barel kafe

Posadio se ja u moj ćošak na kauču. Danas ću malo zapostaviti kafu. Pijem zeleni čaj sa malo meda i mlekom. Juče sam se nazimio samo tako. Išao do Vršca preko svih poznatijih luka. A more nemirno i vetrovi su jaki duvali pa sam sav njanjav kao pred prehladu. Dobra je stvar što u takvim situacijama moje telo samo odbija duvan, mada sam već dosta smanjio pušenje.

Pokrio sam se i ćebencetom preko nogu i stomaka. Preventiva je ipak pola pokušaja da se ne razboliš!

Ponosan sam na sebe jer sam izdržao da ne pišem o terorističkim napadima u Parizu (mada je Lazanjski to već prokomentarisao), da ne pišem o oborenom Ruskom putničkom avionu u Egiptu i o oborenom Ruskom bombarderu SU-24, onom što ga Turci roknuše pre neki dan. Ali, toliko zveckanje oružjem mi neda mira...

Rat i mir

Mnogo je sve ovo što se trenutno dešava u svetu u najmanju ruku degutantna stvar. Mislim sve ovo. I Sirija i Pariz i Turska i ID i zauzimanje strana i navijanje za pravoslavnu braću i to što Crvena Zvezda neće na pripreme u Tursku jer su oni (ko, svaki Turčin lično?) oborili ruski avion i sve ostalo o čemu se piše, diskutuje, analizira, prikazuju snimci, menjaju avatari na fejsbuku.

Znam da ljudi često pamte kao zlatne ribice, ali i za vas koji pamtite, nije zgoreg da vas podsetim na šta me sve ovo podseća.

Kubanska raketna kriza kada je svet bio najbliži Trećem svetskom ratu. Olimpijske igre u Nemačkoj kada su Palestinci pobili nekoliko Izraelskih sportista, a onda ih sve na gomilu pobila nemačka policija prilikom operacije spašavanja. Sedamdesete na Bliskom istoku. Upadi SSSR u Mađarsku i Čehoslovačku. Rat Iraka i Irana. Izgradnju i rušenje Berlinskog zida. Američki projekat „Rat zvezda“. Potpisivanje dogovora o smanjenju nuklearnog arsenala. Sve duh do duha. Velike karte i visoki ulozi ozbiljnih igrača gde se sve u stvari svodilo na to ko će bolje da se pozicionira kako bi brže, jeftinije i što više sisao tuđu naftu. Nasleđe XX veka koje se prenelo u XXI.

Samo, to nasleđe preneto u XXI vek, kao i svako drugo zamešateljstvo, poseduje jedan tajni sastojak. Jedan skoro nebitan začin koji skroz promeni ukus, miris i sve ostalo. Naime, XXI vek je vek do sada neviđenog protoka informacija. Kamere na svakom uglu, u svakom džepu, na svakom satelitu, na dronovima. Fotografija još više. Vesti, istine, poluistine, polulaži, laži, novinarske patke se ne ponavljaju 100 puta da bi postale istina. Ponavljaju se u binarnom kodu sa mnogo više nula iza tih 100.

Ko je srao pored rupe?

Pa deka. A zašto je deka srao pored rupe? Zato što se navikao jadan da veruje informacijama koje mu se pružaju. S obzirom na to šta mu se servira kao proverena i tačna informacija, čudo je to što se nije usrao u gaće.

Realno, kada obradim sve informacije koje me ujutro sačekaju što na portalima, što na društvenim mrežama, i ja bih se usrao. Ni do pored rupe ne bih stigao. Na svu sreću, ja razumem, ili možda živim u iluziji da bih želeo da razumem, da su sve te servirane vojno-bezbedonosno-informativno-dezinformativno-popsihuopasne baljezgarije samo još jedan od načina da nas plaše pa da seremo u gaće ili pored rupe. Kada na sve te militiarističke baljezgarije dodamo još GMO, kemtrejlove, vakcine, HAARP, strane plaćenike, domaće izdajnike i još ohoho sitnica i krupnica, čudi me da ne seremo iz minuta u minut i živimo u reci govana gde samo opstaju oni sa velikim nosevima.

Sledeće logično pitanje je: a zašto bi nas neko toliko plašio? E ako ne znamo odgovor na to pitanje, onda zaslužujemo sva ta plašenja i sva ta useravanja.

Rimljani su svoje podanike držali poslušnima po prostom principu: dali im hleba i igara. Novi Rimljani su to uzdigli na viši nivo: mi vas uplašimo, a vi se odreknete i hleba i igara. Da, dragi moji i drage moje. Strah je najbolji način kontrole i manipulacije masama. Amerikanci su se nakon „terorističkog“ (znaci navoda stavljeni iz više razloga) napada na Svetski trgovinski centar toliko usrali da su bez ikakvih problema progutali nove anti-terorističke zakone i doslovno se odrekli svojih prava koja im garantuje Ustav (o Ustavu sam više pisao ovde: http://nekesitnice.blogspot.rs/2015/10/drustveni-ugovori.html ). Slično se dešava ovih dana i u Francuskoj, a sprema se i po celim Ujedinjenim Evropskim Državama.

Poenta je samo u tome da se od silnog useravanja ne možemo podići sa wc šolje i pitati „Izvinite, ali mi nešto loše živimo poslednjih dvaespet godina. Jel može malo manje tog jebanja il da mi počnemo da jebemo?“ Poenta je u tome da ne pitamo: „A jel možemo sada malo da jedemo a da ne štucamo na GMO tumore, kancerogene slanine i herbicidisana voća?“ Poenta je u tome da ne pitamo: „Jel, a gde su naše igre i hleb?“

WC šolja – jer mentalna higijena

Historia magistra vitae est. Dakle, da sumiramo. Ovo je, ma šta vam servirali sa sredstava za plašenje, repriza Hladnog rata. Kao kada uključite TV i okrenete na RTS1 pa krenu reprize koje ste gledali dok ste još bili mali.

Gde se tačno nalazimo u toj reprizi. Otprilike na onom delu gde su se ona trojica tadašnjih drmatora sveta sela na Jalti i žvrljali po mapama iscrtavajući svoje interesne zone. Samo oni su tada mogli da se zezaju žvrljajući za stolom jer su znali čiji je duži. Ovi sada ga tek mere. Doduše, kao i u svim ostalim društvenim igrama, igra se lukavo. Kauboji se izlajali pa sve centimetre već izbacili na sto, dok ga ostali vade centimetar po centimetar. Kada se zvanično merenje završi i neobjave rezultati, opet će sesti negde i iscrtati nove granice, interesne zone, sklopiti nova poznanstva, prijateljstva, neki će se uvlačiti, drugima će to goditi.

A posle toga će se izljubiti, srdačno rukovati i razići iza svojih Berlinskih zidova. Odatle će se mrko gledati, paziti na svakog pijuna koji se šeta po šahovskoj tabli, zabijati nož u leđa jedni drugima i sve to tako dok neko od igrača ne zezne pa mu kralj padne u matu. Realno, to je jedino što mogu. Kao što pre nisu smeli da se tuku zbog nuklearnog naoružanja, tako neće smeti ni sada, iako će ga biti sve više i više.

Naravno, nama neće biti ništa bolje. Naći će oni nove stvari da nas drže u strahu – jer strah je gospodar. Vi se samo prisetite da je istorija učiteljica i odbijte da se plašite. Prestanite da se plašite u roku od juče. To će biti najveća pobeda. Jer ako se mi ne plašimo oni odgovora na to nemaju. To je oružje koje ih pobeđuje. Vaš čist um i bistrina biranja prioriteta.

Zato ne budite deo manipulisane gomile. Ne budite TV zombiji. Ne budite deka pa da serkate u gaće na svaki mig da će Maje, Asteci ili tibetanski mudraci uskoro predvideti smak sveta. Brinite o sebi, deci, brinite o realnim stvarima. Ne brinite o slikama i lažima koje vam nameću. Malo je glupo da se nakon sveg ovog vremena ponovo delimo na kauboje i indijance, partizane i nemce, partizane i četnike, četnike i ustaše, nas i njih. Jer, kao što rekoše, mi smo 99% a 1% nas podprckuje. Pa dajte ljudi, nismo mi seoska liga a oni Real Madrid. Svi smo ljudi od krvi i mesa. I tih 1% ume da se poplaši. A oni se najviše plaše kada se mi ne plašimo.