Mlaki rat, prikriveni učesnik

Sedi tu. Malo je tesno ali mogu da prođem. Kakvu kafu beše piješ? Sa mlekom ili bez? Hoćeš nešto uz kafu? Kiselu, čaj? Rakiju? Imam neku, ali nemam pojma kakva je. Sipaću ti. Dobar je ovaj plin. Brzo se sve skuva. Uštediš i energiju i vreme. A nema kafa onaj plastični ukus kao kafe koje smo kuvali u onim ekspres lončićima.

Izvoli. Crna bez mleka sa rakijom za tebe, crna sa mlekom i flaša mineralne za mene. Čekaj samo malo da se provučem tuda, tako, sada da se ubacim na krevet, umpffffffffffff... Bre, sve mi teže ovo uspeva. A pre dvaes-tries godina nisam imao tih problema. Smej se ti, smej. Što kaže naš narod: doći ćeš ti u moje godine. Hoćeš cigaretu?

Dakle, šta te zanima pa si prevalio toliki put i došao baš mene da pitaš? To? Što baš to? Možda si pogrešio osobu? Možda je trebalo da pitaš Lazanskog. Ma ne, znam kakav je on. Pratim ga ja decenijama i imam svoj stav o njemu. Kakav? Pa vidi, kao analitičar nije nešto. Ali se razume u naoružanje dok ja to nisam pratio decenijama. A ima i dosta izvora pa može da se kurči. Kako misliš zašto mislim da kao analitičar nije nešto? Pa ja ti njega šijem u analizama garant. Dok su ostali najbolji selektori, najbolji poznavaoci tenisa i šta već ljudi misle da najbolje rade, ja sam najbolji vojno-politički analitičar. Molim? Pa naravno da nisi čuo za to. Ja time ne mašem naokolo kao zastavom. A sada ćeš se i uveriti da sam najbolji. Dakle, što se tiče tvog pitanja, moramo da se malo vratimo unazad.

Hladno, hladno, hladno, toliko hladno

 da je čak i rat hladan

Vidiš, kada se završio veoma vruć Drugi svetski rat (da se ne ujediniše svi koji su bili protiv fašizma bilo bi čupavo sinovac, opasan je Švaba majku mu) zbog podele plena i uopšte zbog političkih stavova, saveznici razjebaše taj njihov klimav savez i drugarstvo. Podelili se u dva tabora, ko deca kada se igraju. Ovi crveni, oni demokrate. Pa da baš ne bi bilo kr-kr odmah posle jednog takvog rata (a bilo bi da i SSSR nije napravio svoju atomsku bombu) oni se razdvoje zidom i pregrupišu u kauboje i indijance.

Kada su već imali dva tima, onda su morali i nešto da rade sa njima. Pravili su veće bombe, novije, bolje tenkove (bolje?), avione, brodove, potprckivali jedni druge gazili u tuđe kada niko ne gleda, špijunirali se, mrštili jedni na druge. Pravi rat samo bez otvorenog tepanja. Zbog toga su ga i nazvali hladni rat. Valjda su se svi ohlađivali kada bi pomislili šta ako neko ispali prvu atomsku raketu.

Kao u svakom ratu i u ovom je neko morao da pobedi. No, pošto se nije pucalo niti se bacalo kamena sa ramena i povlačio kanap, nije nužno bilo da pobedi jači. Kao što to biva u životu i ovde je pobedio onaj ko je bio najkvarniji. Ko je umeo bolje da zavuče, da dublje ušeta u tuđe i pobere sav paradajz, da sludi ljude toliko da počnu međusobno da se ujedaju. Rasturili su zid (što je izgledalo kao dobra stvar), dogovorili se da smanje količine naoružanja (što je isto izgledalo kao dobra stvar), ugovorili ko će koliko svojih nuklearnih glava da reciklira (što je posebno izgledalo lepo sa sve mašnicom), ali oni kvarni ništa od toga nisu ispoštovali, osim što su srušili zid i to ne zato što je to dobra stvar već iz inata jer su ga sagradili ovi drugi.

Kontate već i sami da pričam o Amerima i Rusima. I dok su se Rusi spremali za tepanje i viteške gluposti, Ameri su im zavlačili sa svih strana. Otimali im drugare, uvukli ih u teško tepanje sa Avganistanom, muvali novcem, potkupljivali, otkupljivali, zaduživali, davali mito, sve dok nisu uspeli preko onog klovna Gorbačova i celu državu da razbucaju. A Rusi ko Rusi, nekako nesnađeni, sve mitiljavi. Iako su imali silnu vojsku i pravo veta u Ujedinjenim nacijama i sve to, samo muljali po blatištu i pili votku.

Ton film

Onda se Ameri osile. Vide dobro im ide, nema ko da ih zeza, pa krenu da zezaju oni sve ostale. I to bez da se kriju kao do tada. Raspojasali se kao Džon Vejn, povadili pištolje, počeli da pucaju na sve strane. Nije imao ko da im kaže da ničiji nije do zore gorela, al ajd sad. Šta je, tu je. Vrište oni, pucaju, dele lekcije svima ostalima, obnevideli od moći koja ih odjednom tresnula.

Nekako nisu gledali dalje i nisu videli da Kinezi iz godine u godinu biju po 10-15% porasta BNP. Nisu videli da se oteturao Jeljcin i ostavio onog žgoljavog Putina koji počeo da mariše i reketira oligarhe ondašnje (oligarh mu dođe kao tajkun ovdašnji). Toliko su im zakrvarile oči da nisu videli da se Rusi, Kinezi, Indija i Brazil najpre ekonomski udružuju u BRIC. Izmaklo im iz pogleda da su Kinezi i Rusi imali prvu zajedničku vojnu vežbu otkad su se Staljin i Mao Ce Tung posvađali. Samo im je bilo bitno da se približavaju Moskvi (hteli na piknik tamo, šta li već) i da pokazuju mišiće od steroida. Kada nisu imali s kime da se biju, onda su izmišljali protivnike i tukli se sa vetrenjačama.

U to vreme su BRIC (skraćeno za ove što su ćutali i šuškali) radili i ćutali. Putin zaveo red po Rusiji onako kako to jedino može tamo: silom i ne silazeći sa trona. Kinezi samostalno poslali čoveka u kosmos. Latinska Amerika uz Brazil krenula da se vuća i da odbija da bude pašnjak nafte, ruda, drveta i svih ostalih roba za obesne kauboje. I sve se nekako preokrenulo. Ne iznenada, ali polako i sasvim sigurno. I sve bi to bilo ok da je Putin samo nastavio da preti prstićem i viče no-no.

Ali je taj Putin isto jedan namazani đilkoš. Kada je osetio da su mu leđa porasla dva metra u širinu, počeo on da prcka. Aktivirao čoveka u Ujedinjenim nacijama i nacionalnostima, zezao Evropu da mu plaća za gas koji im je slao i sve tako. Kulturno i natenane. Prvi crni predsednik Amerike postade albino koliko mu je Putin izvadio mast kada mu je zabranio da humanitarno štiti, pardon bombarduje, ISIS u Siriji i šire.

Videli kauboji da nema šale sa ovim malim, pa po svom dobro uhodanom i izvežbanom običaju krenu kao do trafike, a u stvari se namerače na Ruse i to preko Ukrajine. Da prepakuju vlast koja se dvoumila da li da proda dušu Evropi, NATO-u i inima, ili da ostane u dobrim odnosima sa Rusijom koja ih vekovima nije baš blagonaklono gledala ali je imala gasovod koji ide kroz Ukrajinu, pa sa tom novom vlašću da koordiniraju postavljanje nekih raketica, da blokiraju rusku Crnomorsku flotu i dođu do Ruske granice.

I dok su se Ukrajinci međusobno tabali na Majdanu, Rusi lepo obezbede svoje parče Ukrajine, a samim tim i flotu i granicu. Bilo tu malo čarkanja, pucanja, buke huke, Putin = Hitler u novinama, ali sve se završi očekivano dobro po Ruse dok su Ukrajinci na svim frontovima ostali kolateralna šteta. Nit celokupna teritorija, nit donacije i blagostanje od Evrope, NATO, itd. Čak su morali da plate i gas koji nisu platili do tada.

Opet neka hladnoća udara

Pošto je napad najbolja odbrana, ovi sa zapada udare neke sankcije Rusiji, na koje se Rusi popišaju iz momenta. Oni im blokiraju gasovod Južni tok, oni aktiviraju gasovod Snaga Sibira koji fura u Kinu. Oni isplaniraju da ugase SWIFT kod kako Rusi ne bi mogli da vrše transfer novca preko banaka, Rusi dan pre ukidanja SWIFT-a aktiviraju svoj pandam kako bi mogli da transferišu sa Kinom, Indijom, Brazilom i svakim ko je to želeo.  Putin lepo održi paradu za Dan pobede u Moskvi, pokaže delić onoga što je napravio dok je šuškao u tišini, kao i to ko je sve sa njim.

Onda lepo instalira bazu u Siriji. I ne samo da ju je instalirao nego svetu održi predavanje o tome kako je to potpuno legalno u odnosu na ono što onaj albino radi. Lepo čovek izvadi potpisani Ugovor o saradnji između dve zemlje sa Sirijom, kaže da ga je legitimno izabran predsednik pozvao i ne zaboravi da pomene gde su kauboji sve prekršili međunarodno pravo delajući na svoju ruku, bez odobrenja bilo UN, bilo lokalnih vlasti. Drugim rečima: počeo da se potkovan dokazima kurči po medijima.

Ode ti Lazanjski u tu bazu u Siriji. Šmekne oružje i sve to, napiše članak za Politiku i izjavi „Izgleda da su Rusi ovde došli da ostanu“. Jok i nisu. Odmah su napravili koaliciju sa Kinom, Irakom (tu su za srce ujeli Amere, bilo je i plakanja da ti ja kažem), Iranom i Sirijom (odnosno snagama odanim Bašaru al Asadu, predsedniku). Instant zapržili ISIS sa svih strana. Začudili svet svojim raketnim sistemima kada su iz Kaspijskog mora (to znači, u prevodu: „Boli nas uvo što je Turska članica NATO i što drži Dardanele. Nama nije potrebno da Crnomorsku flotu furamo u Jadran“) sa 1700km razdaljine precizno pogodili sve mete.

Sada je slika Bliskog istoka drastično drugačija. I Rusi su tu baš zato da bi ostali i da bi ta slika ostala drugačija. Imidž im je drastično skočio, naročito nakon što se pokazalo da su za tri dana naneli više štete ISIS-u nego Ameri višemesečnim bombardovanjem. Pokazali okolnim zemljama da postoji još jedan siledžija u školskom dvorištu, ali siledžija skockan kulturica,sa kravatom. Ne bih isključio mogućnost da uskoro opet dođe do plakanja po Amerikama kada/ako neka od obližnjih država promeni siledžiju i izabere ovog sa umilnijim likom da ih brani.

Tako ti se, sinko moj, ponovo stvara hladni rat. Iscrtaće se nove granice. Ući će novi igrači. Neki će promeniti timove u prelaznom periodu. Energenti (mejnli nafta) neće više biti isključivo pod šapom kaubojskih firmi. Biće tu mnogo jada, plača, škrgutanja zubima i zveckanja oružjem. Ceo svet se menja, tasovi na vagama se opasno mrdaju gore-dole. A Lazanjski to posmatra kao Rusku bazu u Siriji.

A da ne počnem da uvodim u priču prikrivenog učesnika Kinu. Oni su treći siledžija, ali oni ne pokazuju ništa od onoga što imaju. Još uvek mudro ćute, sede na kineskom zidu i klataraju nožice dok grickaju semenke i posmatraju razvoj situacije.