Mnogo pušim. Malo sam bio smanjio pa opet navalio. Ima neki lakosta krokodil da me pojede. U stvari, ne pušim toliko nego zapalim i onda mi cigarete izgori u pepeljari dok ja završim ovo i ono i još samo ovo...
Tako i sada. Dok sam kuvao kafu, zabezeknuo se na neke sumanute naslove na onlajn novinama, spremao lap top, gnjezdio se na kauču, gledao u novembarsko sunce koje iz perspektive ugrejanog stana izgleda kao majsko, izgoreše dve. Samo da upalim treću, srknem kafu, pa krećemo.
Dajem Nobela za novo mišljenje
Nedavno sam pisao o tome da sam čuo novo mišljenje o meni (vidi: http://nekesitnice.blogspot.rs/2015/10/nemas-ti-pojma.html ). Juče sam čuo novije. Kaže jedna starija gospođa u godinama: „Ti si mnogo dobar čovek, ali si budala. Svima hoćeš da učiniš, a oni te samo iskorišćavaju“.
Dobro, godine iskustva su to i žena je u pravu. Ja kada mrdnem van stana i vidim da neko nešto radi odmah bi mu pomogao. Pomogao bih da istovare ogrev, pomogao čistačima ulica da i oni malo odmore, odneo komšijino đubre koje vazda stoji ispred vrata, pomogao pri useljavanju ili iseljavanju, pogurao kola koja neće da upale i sve tako. To sam i radio. I sada se skidam sa te droge na suvo.
Zašto se skidam? Vidite rođaci, svaka droga je zlo, pa tako i ova. Stanem tako, ponudim pomoć, gledaju me kao budalu. Ako neko pristane da iskoristi dobrotu budale, onda zakasnim tamo gde sam krenuo + ostanem prljav od ugljene prašine, jer ko će u kupatilo da pusti budalu makar da se opere. Bonusno dobijem šuškanja i čavrljanja iza mojih leđa kada prođem neki drugi put. „Znaš, mislim da je ovaj malo... šćvćš (onomatopeja prigušenog ogovaranja)“. I ne smeta meni sve to. Ne smeta čak ni to što sam vrlo često od ljudi kojima sam pomagao dobijao nož u leđa. Ali, jedan je Hrist, a i on je nosio samo svoj krst.
Raspodelio sam malo ta pomaganja. Sada pomažem sebi, mojoj porodici i mojim prijateljima. I samo ponekad tako uz put nekome... Ali minimalno ponekad. Da me želja mine.
Budala dobrog ili dobar budalu?
Ne! Lud zbunjenog, ali to sada nije tema. Tema je zašto sam ja dobra budala. Da li sam ja Forest Gamp? Iskreno, nemam pojma. A i nije me briga. Čak bih i voleo da sam Forest Gamp (ne „usporen“ kao on, nego iskren i dobar prema svima kao on). Potajno bih voleo da su svi takvi. I dok bih ja potajno voleo da su svi takvi, svi pričaju kako JESU takvi, svi veličaju takvu dobrotu, pišu o njoj, pevaju pesme, a onda sve to bacaju u kaljugu, jer dobar (umesto da je počašćen time što je takav) biva budala koja služi za sprdnju i zabijanje noža u leđa.
Šta je sa tim svetom? Da li su kolektivno otišli u Honduras? Lažu druge? Lažu sebe? Ili nešto stvarno nije u redu samnom? Nešto rođaci ovde nikako nije u redu. NIKAKO. Barem meni nije u redu da su dobri budale. Možda je sve to vezano sa mentalitetom. Možda sa potrošačkim društvom. Možda su svi toliko naplašeni, progutani i sažvakani da su pobrkali i porazbijali lončiće. Sve je to možda, a ja, iskreno, ovaj put nemam nikakav razuman odgovor, objašnjenje ili šta se već očekuje od iskusnog moreplovca poput mene.
Nema odgovora, nema objašnjenja, ali i dalje zadržavam pravo na svoje mišljenje.
Mišljenje koje se nikog ne tiče
Svet bi bio mnogo lepše mesto kada ne bi bio ovakav kakav jeste. Kada bi se setili da ne možemo baš sve sami. Kada bi se setili da komšiji ne mora da crkne krava već da mu treba pomoć da uradi ploču. Kada bi razmislili o tome da je zapravo lepo počistiti ispred svoje kuće iako to nije naša obaveza (i kako niko drugi to ne radi). Kada bi se češće viđali sa prijateljima. Kada bi pričali u parku sa nepoznatim ljudima.
Sve je to „kada bi“. Ali, pošto nije, ne bežimo iz realnosti. Već sam vam pisao kako ja radim na sebi da budem bolji čovek, bla, bla, bla. I to je ok. Znam još neke ljude koji rade na tome. Većina ne radi. Jbg, takva im karma, horoskop, intelekt. Štajaznam. Iskreno verujem da će nas koji radimo na sebi uskoro biti mnogo više. No, ne lipši magarče do zelene trave.
A dok trava ne zazeleni, ja ću ponosno da budem i dobar i budala. Ponosno ću nositi taj orden. Ipak je to privilegija. I to veća od izvikanog Nobela kojega se dodeljuje i Kurti i Murti, zavisno od politike, geostrateških odnosa i svega drugog što blage veze nema sa prvobitnim idealima Nobela (ne nagrade, nego onog manijaka koji se obogatio na eksplozivima).
Budala sam, tim se dičim. To ne može biti svak!
Нема коментара:
Постави коментар
Svi komentari podležu moderiranju. Zato ako se Vaš komentar ne pojavi odmah, nemojte paničiti. Polako se zaputite ka izlazima za slučaj opasnosti ili sačekajte do 24h. Neprimereni komentari neće biti objavljivani. Zabranjeno je svako vređanje, govor mržnje, politički motivisani komentari, omalovažavanje bilo koga po ekonomskoj, rasnoj, nacionalnoj, religijskoj, starosnoj osnovi. Sadržaj bloga je zabavnog karaktera pa Vas molimo da i svoje komentare zadržite u tim okvirima. Hvala.