Društveni ugovori

Dobro jutro. Jeste li se malo privikli na promenu temperature? Vunene čarape uz kafu, cigaretu, lap top, blog? To volim. Prirodni zakoni su jedini neizbežni, kao što ja to volim da kažem. Ergo, tako i ja. Vunene čarape, one što ih mi zovemo šoke i što mi keva pravi oduvek, kafa, cigaretica (da se pohvalim, poslednja dva dana manje pušim), lap top i prozor da u nešto gledaju oči dok je vid isključen jer mozak vrši razmišljanje.

Malo ove sada izborne aktivnosti (pljuvanje sa Hrvatskom, Hrvati zatvaraju granicu, mi podprckujemo Hrvate jer oni nas zezaju, Milanović pi*a po nama, mi po njemu...) u regionu, sva ta demagogija o demokratiji (pardon: o „uvođenju demokratije“ putem bombi... Pa se onda druga polovina mozga uljuči o priču, kako sam prošle nedelje baš trubio o „društvenim ugovorima“ (http://nekesitnice.blogspot.rs/2015/10/kafa-i-ptc.html )... A ne valja kada ja počnem da razmišljam.

Predizborni govor

„Dok su izbori u toku, poslanici se umiljavaju biračima, ulaguju im se, kunu se na vjernost, daju gomilu svakojakih obećanja. Prema tome, zavisnost poslanika od birača je potpuna. Čim se izbori obave i kandidati pretvore u poslanike, odnosi se iz osnova mijenjaju. Na mjesto zavisnosti poslanika od birača dolazi njihova potpuna nezavisnost, U toku četiri ili pet godina, t.j. sve do novih izbora, poslanik se osjeća potpuno slobodan, nezavisan od naroda, od svojih birača. On može prijeći iz jednog tabora u drugi, on može skrenuti s pravog puta na krivi, on se može čak zaplesti u neke ne sasvim čiste mahinacije, on se može prevrtati kako ga je volja, - on je nezavisan.

Mogu li se takvi odnosi smatrati normalnim? Ni u kom slucaju (...). Naš Ustav je o toj okolnosti vodio računa i sproveo zakon po kome birači imaju pravo da prije isteka roka opozovu svoje poslanike, ako ovi počnu da vrdaju, ako skrenu s puta, ako zaborave na svoju zavisnost od naroda, od birača.“

Znamo mi naš Ustav pa nismo toliko mutavi da poverujemo da je ovo predizborni govor održan kod nas. A i naučili smo ih sve napamet ovih godina. Niko ovakvo nešto nije rekao kod nas.

Ustav

Kada se već pominje Ustav, daj malo da ga iščačkamo. Znate me. Sve volim da pretresem. Kaže Vikipedija: „Ustav predstavlja najvažniji pravno-politički dokument neke države. On obično sadržava načelne propise o društvenom, ekonomskom i političkom uređenju države; propisuje prava i dužnosti građana; određuje najviše organe vlasti, njihove međusobne odnose te odnose prema nižim organima vlasti i građanima.“ Dakle, imamo posla sa najbitnijim društvenim ugovorom.

Vidite, ja poznajem neke činjenice na osnovu kojih sam stvorio svoj stav o SAD. Očevi osnivači nacije su vrlo dobro znali kakav je narod živeo tamo tada. Ameriku pežorativno objašnjavaju: „Ma to je nacija robijaša koji su pobegli iz Evrope“. Ali to nije u potpunosti tačno. Najveći deo iseljenika iz Evrope, budućih Amerikanaca, bile su baš miroljubive i ne agresivne da kažemo sekte, ili pokreti unutar hrišćanstva, ili drugačija razumevanja hrišćanstva, koji su bežali od agresivne katoličke crkve. Samim tim, Amerika i Amerikanci nisu izgledali kao vestern film. Mnogo manje su jurcali naokolo sa oružjem i izazivali jedni druge na gan fajt. Više su bili hard vorking persone koje su nedeljom išle u crkvu.

Otuda nije ni čudno da je njihov najviši društveni ugpvor, tj. Ustav (osim što je prvi Ustav napisan na svetu, donet na Ustavnoj konvenciji u Filadelfiji 17. septembra 1787. godine) jedno vrlo miroljubivo i u veoma pozitivnom kontekstu napisano literalno delo.

Najstariji Ustav na svetu...

... kaže u svom samom Uvodu: "Mi, ljudi Sjedinjenih Država, da bi smo formirali savršenije jedinstvo, uspostavili pravdu, osigurali unutrašnji mir, organizovali zajedničku odbranu, omogućili sveopšte dobro i osigurali blagoslov slobode nama i onima koji dolaze iza nas, ustanovljujemo Ustav Sjedinjenih Američkih Država.“

Neko pametniji, ili stručniji, od mene je to ovako objasnio: „Njegov izvor i autoritet je u "Mi, Ljudi Sjedinjenih Država". Ta rečenica je eho Deklaracije Nezavisnosti. Jedan narod je razlučio vezu sa drugim narodima i preuzeo među zemaljskim dobrima samostalnu jedinstvenu državu. Razlog za pisanje Ustava je dvostruk. Prvi razlog je da se formira savršenije jedinstvo nego što je postojalo u Konfederaciji, drugi razlog je da se osigura blagoslov slobodi koja nije namjenjena samo prvoj, nego i za generaciju koja dolazi.“

Uz njega, ovaj tako iskren i u dobroj nameri sačinjen Ustav, neodvojiva je i Povelja o pravima, koja je predstavljena već 1789. godine na Prvom kongresu Sjedinjenih Država. Ona je bitna jer je to drugo ime za prvih 10 amandmana koji su uvedeni sa namerom da se narod dodatno zaštiti od moguće zloupotrebe Ustava. Amandmani, naime garantuju ljudska prava i slobode ljudima u SAD i ograničavaju moć savezne države.

Milina neka da te uhvati i da prosto poželiš da se obučeš, odeš do najbliže SAD ambasade i postaneš njihov član.

Ali (radni naslov: prc)

Rekoh ja, prirodni zakoni su jedini neizbežni. Ovo ostalo je samo slovo na papiru koje su pisali ljudi, za ljude, menjali ih ljudi, pogrešno repisavali ljudi, izmišljali rupe, koristili ih, koriste ih... ’Ajd da ne kažem da su toalet papir jer su ipak neki važeći društveni ugovori za neke.

A da ipak vredi malo saznati o svemu, kao što ja to radim, predizborni govor koji sam citirao ranije u tekstu... To je pravi predizborni govor. Govor koji je održao pred izbore u SSSR-u, kandidat J. V. Staljin i koji se može naći u "Pravda", br. 340, 12. decembra 1937.

Jbg njima bio takav Ustav da su i sami birači mogli da smene izabranog. A nije ni prvi ni najstariji Ustav pisan. A demokratski je, čini mi se. Sada vi lepo uputite oči ka nečemu što nećete gledati dok budete razmišljali o ovome.